tag:blogger.com,1999:blog-24248263612762339622024-03-19T23:27:52.025+01:00Света ТроицаСвета Троица е . . . Светлина што никој никогаш неможел да ја види пред да биде очистен, ниту да ја прими пред да ја види, бидејќи е потребно да си ја видел, за потоа да ја стекнеш со маки и тешки трудови. (Свети Симеон Нов Богослов)Crnorizechttp://www.blogger.com/profile/18114036344952817024noreply@blogger.comBlogger24125tag:blogger.com,1999:blog-2424826361276233962.post-78773651361959286772010-08-24T19:28:00.002+02:002010-08-24T23:38:47.499+02:00Солзите посилни од смртта<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;"><a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEiFoG3tuAW6tWwoljbm9m-QfBk8cYWxqw8rPwcs4onT-zAHhWN0SDZoV7IbIq29xba-ZyYVGX_zi-fHNWWzNBzRO-4RcGDjk0AS2W9Yy0QmwFiKzQuoPlCiBJLs-2FITcKvUXTEDeysZ3Q/s1600/Abune+Antonios+and+President+Afeworke.jpg" imageanchor="1" style="clear: left; float: left; margin-bottom: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="168" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEiFoG3tuAW6tWwoljbm9m-QfBk8cYWxqw8rPwcs4onT-zAHhWN0SDZoV7IbIq29xba-ZyYVGX_zi-fHNWWzNBzRO-4RcGDjk0AS2W9Yy0QmwFiKzQuoPlCiBJLs-2FITcKvUXTEDeysZ3Q/s200/Abune+Antonios+and+President+Afeworke.jpg" width="200" /></a></div>Во еден Нарчински затвор имало голема побуна помеѓу затворениците. Истите тие се поделиле на две групи и меѓу себе душмански се тепале. Јас како свештеник бев одреден да одам во тој затвор. Тој беше опколен со војници и кога влегов во дворот, им се обратив на затворениците. Поголем дел од нив ме опкружија и многу внимателно ја слушаа мојата проповед. По завршувањето на говорот забележав дека многумина од нив се покајаа.<br />
<br />
Ја повикав и другата група да ја слушаат Божјата проповед и ги молев да се помират меѓу себе. Водителот на групата, Сахалинец ми возврати со грозна псовка, заканувајќи се дека подобро е да си одам, бидејќи ќе ме претепа. Во тој миг паднав пред неговите нозе и со солзи го молев да го измени животот, велејќи му: „Ако овде сега е присутна твојата мајка верувам дека и таа би паднала на колена пред тебе и би те молела да се покаеш“. Во тој миг Сахалинец ме подигна и сите заедно отидовме на местото од каде ја започнав проповедта. Ми вети дека нема повеќе да биде водител на групи.<br />
<br />
<a name='more'></a>Вечерта отслужив сеноќно бдение. По завршувањето на богослужбата многумина од нив изразија желба да се исповедаат, тоа и го сторија, утредента пристапија кон Светата Причест.<br />
<br />
Сабајле влегувајќи во Црквата, ми пристапи Сахалинец и ми се обрати со зборовите: „Баќушка, јас неможам да се причестам, бидејќи се срамам од затворениците“. Му се обратив со зборовите: „Брате мој, биди силен и богат духовно како што си телесно, сите ние сме грешници, послушај ме во овој час, радост Христова!“ Тој ми вети дека ќе ја исполни мојата желба и ми призна дека не се причестил многу одамна, а тоа било пред 35 години. И почна да се исповеда, кажувајќи дека поради разни убиства седум пати бега од затвор и за него не постоело ништо свето и богоугодно. И за време на тие бегања биле натопени со затвореничка маченичка крв. Убивал и млади и стари и бил цар на затворениците. Со свои раце задавил десетина затвореници. Во истоимениот затвор им пресудил на шест души сами да извршат самоубиство во точно одредено време.<br />
<br />
Неговата исповед беше потресна, ме заболе душата слушајќи ги неговите зборови, неговата болка, тага и страдање. Неможев да се соземам себе си.<br />
<br />
Ја отпочнав Светата Литургија, цело време се молев на Бога за овие страдални души. Се присетив на неизмерната Божја љубов кон нас грешните луѓе. На крај од Светата богослужба одржав проповед за сеопштата љубов Божја. И потоа почнав да ги причестувам затворениците. На ред дојде и Сахалинец. Тој ја отвори устата и кога му ја ставив лажичката, се затресе и очите му се исполнија со солзи. Погледна кон иконата на нашиот Спасител Господ Исус Христос и извика: „Христе мој, зарем ми опрости! О Боже мој ми прости мене таквиот разбојник и убиец, па јас сум целиот натопен со човечка крв. Па јас сто души заклав. Колку ли пати запустував Цркви и крадев се што имаше во нив. О, Милосрден Господе, јас ја силував својата мајка, својата сестра, децата и стоката. И кој може со мене да се спореди со гревовите. Зарем Ти ми прости!“ Продолжи плаќејќи да зборува: „Ох, колкава е твојата љубов кон мене Господе. Јас неможам да го поднесам тоа, јас во овој ден ќе умрам“.<br />
<br />
При овие потресни зборови, мене рацете и нозете ми се потсекоја. Неможев повеќе да причестувам, ја приклонив главата на Светата Трпеза и со целото битие заплакав. Затворениците слушајќи го тоа почнаа и тие да плачат и да ридаат. Ми се стори како целиот храм да се затресе од темел. Неколкумина затвореници присутни на богослужбата паднаа во несвест.<br />
<br />
Откако завршив со богослужението слушнав од двориштето некаква раздвиженост. Кога излегов од Црквата имаше што да видам. Оној Сахалинец паднат на колена пред другите затвореници, ги молеше да му простат. Слушнав како едни се кајат за сторените гревови, втори со дигнати раце кон небото благодареа за она што се случува. По неколку месеци добив писмо од Сахалинец во кое ми напиша дека штом ќе излезе од затвор ќе замине во Валаамскиот манастир за да постане монах.<br />
<br />
<br />
<b>Извор:</b> од текстовите на Прота Мирко, парохиски свештеник од ТетовоCrnorizechttp://www.blogger.com/profile/18114036344952817024noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-2424826361276233962.post-67631960098354878152010-08-18T22:44:00.006+02:002010-08-18T22:53:34.927+02:00Ме викате Господ<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEglshZvpOFIHa03qhNFkHLci9yFZtBlyv6fZn3t4tWpI829lOot2Zr4aiP5L21RE1hCCF-VrUmK5fH6imzihZjs0f1UG8s4ecLEiGPdw2K9bSSsmBPa1PWb4ie0T4Yye9IVWwETmtJNw1E/s1600/Christ+Pantocrator.jpg" imageanchor="1" style="clear: right; float: right; margin-bottom: 1em; margin-left: 1em;"><img border="0" height="200" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEglshZvpOFIHa03qhNFkHLci9yFZtBlyv6fZn3t4tWpI829lOot2Zr4aiP5L21RE1hCCF-VrUmK5fH6imzihZjs0f1UG8s4ecLEiGPdw2K9bSSsmBPa1PWb4ie0T4Yye9IVWwETmtJNw1E/s200/Christ+Pantocrator.jpg" width="200" /></a>Ме викате Господ, <br />
а далеку сум од вашите срца.<br />
Ме викате Учител,<br />
а не се поучувате од мене.<br />
Ме викате Пат,<br />
а не одите по мене.<br />
Ме викате Вистина,<br />
а не сведочите за Мене.<br />
Ме викате Љубов,<br />
а не ме љубите.<br />
Ме викате Пастир,<br />
а бегате од Моето стадо.<br />
Ме викате Врата,<br />
а не чукате на неа.<br />
<a name='more'></a>Ме викате Вечен,<br />
а Ме убивате постојано.<br />
Ме викате Спасител,<br />
а не барате помош.<br />
Ме викате Извор,<br />
а не пиете од него.<br />
Ме викате Леб,<br />
а не јадете од него.<br />
Ме викате Судија,<br />
а се судите меѓу себе.<br />
Ме викате Лекар,<br />
а одите по врачари.<br />
Ме викате Благ,<br />
а се мразите.<br />
<br />
Ме викате Многумилостив,<br />
а не делите милостина.<br />
Ме викате Човекољубив,<br />
а се убивате.<br />
Ме викате Праведен,<br />
а не ја сакате правдата.<br />
Ме викате Свет,<br />
а не се просветувате од Мене.<br />
Ме викате Татко,<br />
а го напуштате Мојот дом.<br />
Ме викате Цар,<br />
а не влегувате во Моето Царство.<br />
Кога ќе дојдам пак<br />
во сета Своја слава,<br />
ТОГАШ<br />
каков откуп ќе дадете?<br />
<br />
<br />
<b>Извор: </b>Книга<b> </b>„Реки Вавилонски“ од Стојанче Андов, година 2010Crnorizechttp://www.blogger.com/profile/18114036344952817024noreply@blogger.com1tag:blogger.com,1999:blog-2424826361276233962.post-48392198110051358892010-08-17T18:36:00.002+02:002010-08-17T18:39:17.528+02:00Кога умирам<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhE7kwKbpvXmB46DzoY4NYpzBguWDxe0vBeaV-lozwXISHpIT7slNpEeF5bL7su9I9jU-ohm1bY40R6pDDZDFUYBldBXikCiUc7EEGd0r4wqQl9XXTmGCxTWffbOkpSZbPBTGeIj11YGgw/s1600/christogramm.jpg" imageanchor="1" style="clear: right; float: right; margin-bottom: 1em; margin-left: 1em;"><img border="0" height="192" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhE7kwKbpvXmB46DzoY4NYpzBguWDxe0vBeaV-lozwXISHpIT7slNpEeF5bL7su9I9jU-ohm1bY40R6pDDZDFUYBldBXikCiUc7EEGd0r4wqQl9XXTmGCxTWffbOkpSZbPBTGeIj11YGgw/s200/christogramm.jpg" width="200" /></a>Тага,<br />
таа пред вратата ми стои,<br />
со желба да ја отвори и да ме зароби!<br />
<br />
Мислите,<br />
повторно мислите злобни ѕвонат<br />
и на беззаконие брзаат <br />
да ме наведат.<br />
<br />
Срцето,<br />
тоа срце сакаат<br />
да го скаменат, а неговото чукање<br />
да го умртват.<br />
<a name='more'></a><br />
Страдањето,<br />
повторно страдање<br />
од кнезот земски чувствувам и во<br />
вериги до смрт сака да ме измачува.<br />
<br />
Верата<br />
и таа згасна во мене.<br />
<br />
Се’ ли исчезна во ноќта во која умирам?<br />
<br />
<br />
<b>Извор: </b>Книга „Реки Вавилонски“ од Стојанче Андов, година 2010Crnorizechttp://www.blogger.com/profile/18114036344952817024noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-2424826361276233962.post-69826765712829814922010-07-31T14:19:00.008+02:002010-08-06T14:57:45.840+02:00Чудото со Светиот Крст<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;"><a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgip1r98SBWze8fvjv7AHrTOY-hMRZQ9o9oV6Ww_IoeXpulOox0bb9P8A_h5UHYdDryRtGQ-Mkk9B0fZTU9z2BSCyS70RBUgQJBkB3yiM5qgsBTezXUuIkv-xhCJMDWdinAlsJDL2lL3F8/s1600/orthodox+girl.jpg" imageanchor="1" style="clear: right; float: right; margin-bottom: 1em; margin-left: 1em;"><img border="0" height="200" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgip1r98SBWze8fvjv7AHrTOY-hMRZQ9o9oV6Ww_IoeXpulOox0bb9P8A_h5UHYdDryRtGQ-Mkk9B0fZTU9z2BSCyS70RBUgQJBkB3yiM5qgsBTezXUuIkv-xhCJMDWdinAlsJDL2lL3F8/s320/orthodox+girl.jpg" width="320" /></a></div>Во првите денови во 1965 година во детската клиника, довеле едно девојче, ќерка на партиец и познат научник. Девојчето кое имало 7 години, живеело во училиштето затоа што нејзините родители се наоѓале во странство. Причината за пренесувањето на девојчето во болница била високата температура. Веднаш ги направиле потребните испитувања. Првите денови таа имала јасно сознание, но истиот ден состојбата се влошила и на девојченцето почнало често да и се губи сознанието. Им била испратена телеграма на родителите со која ги известиле дека нивната ќерка е многу болна и дека нема надеж оти таа ќе преживее уште 3 - 4 дена. Лекарите решиле да го пренесат девојченцето во одделна соба и да му дадат кислород. Идното утро температурата се искачила на , пулсот бил многу забрзан, дишењето тешко, така што состојбата крајно се влошила.<br />
<a name='more'></a><br />
Но, оддеднаш девојчето се дигнало и седнало на постелата велејќи : „ Каде се мама и тато? Зошто ги нема овде? “ докторите и сестрите ја успокојувале, велејќи и дека тие наскоро ќе дојдат. – Тогаш повикајте ја баба ми. Таа живее на улица... Точно го кажала името и бројот на улицата. Повикајте ја веднаш, ако таа не дојде, јас ќе умрам. Само мојата бабичка може да ми помогне. Желбата на девојчето веднаш била исполнета. Напладне бабата пристигнала, потоа замолила насамо да ја остават со внуката. Една од сестрите по наредба на лекарот, останала да дежура. Бабата симнала нешто од своите гради и го ставила во левата рака на внуката. Потоа паднала на колена пред креветот и почнала да се моли. Поминало околу еден час. Го известиле лекарот и тој откако влегол во собата, рекол со спокоен, но решителен глас : „ Ве молам, дајте му на детето спокојно да умре“.<br />
<br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;"></div>Девојченцето, кое лежело со затворени очи, ги отворило, седнало и со мирен, но решителен глас проговорило : „Кој ви кажал дека јас ќе умрам? Јас веќе немам температура. Потполно сум здрава. Многу сум гладна, дајте ми чаша млеко“. Докторот збунет, веднаш и го опипал пулсот. Пулсот бил сосема нормален. Измериле температура и покажало дека има само , а главоболката престанала. Докторот се вратил и донел чаша млеко. Девојчето рекло : „ А сега сакам да спијам. Бабичке те молам остани со мене ноќва“ и веднаш потоа заспало во длабок сон. Докторите доаѓале неколку пати во текот на ноќта. Но, тепературата била нормална, дишењето лесно и нормално. Било јасно дека опасноста конечно поминала.<br />
<br />
Кога изутрината сестрата влегла во собата, таа се вкочанила кога видела како девојчето се смее и весело разговара со нејзината баба. Кога и донеле млеко, таа се прекрстила и потоа го испила млекото. Тогаш сестрата, наполовина сериозно и наполовина шеговито, рекла : „ Леле па ти си веќе пионерка, што е тоа што го правиш? Што си? Старица? “ веднаш потоа следел одговор, искажан со сериозен и решителен глас : „ А зошто да не се прекрстам? Ако крстот немаше никаква сила, вие денеска ќе ме погребавте. Вие мислите оти јас незнаев дека веќе умрев?“<br />
Кога ги изговорила овие зборови, ја отворила левата рака и го покажала крстето од злато. Сестрите ги известиле лекарите за ова во детали. Тие сите биле речиси членови на комунистичката партија. Заклучокот до кој дошле бил: „Редок случај на самовнушение“. И отишле да направат проверка. Ја замолие бабата да им ја каже тајната, за да им послужи да го излекуваат и момчето кое лежело во другата соба кое било пред умирање. Тоа немало да живее повеќе од неколку часа. Тоа имало две и пол години, а родителите биле фанатични комунисти кои секако не му зборувале за Бога.<br />
<br />
По многу молби, старицата се согласила да го даде својот крст и изјавила дека ќе биде со детенцето и ќе се моли за него. Откако му дале некакво лекарство за смирување, тоа било во длабок сон. Старицата коленичела и покрај неговата постела и топло се молела на Бога. Но, овој пат пред сестрите и лекарите, кои стоеле и молчеле, како што ги замолила. Резулатот на нејзината молитва бил, потполно оздравување на детето!<br />
<br />
Колку и да се труделе ова чудо да го задржат во тајност, гласот брзо се ширел. Една ноќ, два црни автомобили застанале во една населба на Москва каде што живеела старицата. Двајцата мажи влегле во нејзиниот дом и по малку време излегле заедно со неа. Не поминало долго време, во еден стан во престолнината старицата на колена се молела покрај креветот на еден постар човек. „Не плашете се чедо“. Откако го рекла тоа, старицата продолжила да се моли и кога ја завршила молитвата, станала на нозе и ги изговорила зборовите: „Да Воскресне Бог и да бидат уништени неговите непријатели од лицето на земјата“. Овој што бил излекуван на овој чудесен начин бил член на комунистичата партија на СССР и член на Врховниот совет. Тој не е единствен меѓу оние што ја држат својата висока функција во партијата, но сепак со сето свое срце веруваат во Господа Христа.<br />
<br />
Неиспитливи се патиштата на Господа!<br />
<br />
<br />
<b>За овој текст му благодарам најпрво на Бога, а потоа и на Отец Мирко, парохиски свештеник од Тетово.</b>Crnorizechttp://www.blogger.com/profile/18114036344952817024noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-2424826361276233962.post-40751810276218099812010-07-29T18:20:00.000+02:002010-07-29T18:20:48.994+02:00Старец Пајсиј (Светогорец) - Магии ( III дел )<b>-Старче, имаат ли маѓепсниците некое известување (видение,внатрешна сигурност на срцето)?</b><br />
<br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;"><a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEi6ThOCZdDyH6zf43vVFFR1XEClpAM9k13Yk70uE8Ue2ms60N-_DMifppfG7WJUHpGX6cvyXF2txDrIk68hnl5uvld8CVR4TwLFNX0zrkfjgNZFIWxmrhGaGKeU9KSJscDLDP6WpWFc9j8/s1600/paisios3iy4.jpg" imageanchor="1" style="clear: left; float: left; margin-bottom: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEi6ThOCZdDyH6zf43vVFFR1XEClpAM9k13Yk70uE8Ue2ms60N-_DMifppfG7WJUHpGX6cvyXF2txDrIk68hnl5uvld8CVR4TwLFNX0zrkfjgNZFIWxmrhGaGKeU9KSJscDLDP6WpWFc9j8/s320/paisios3iy4.jpg" /></a></div>-Имаат известување од ѓаволот, а кажуваат и многу лаги. И вие да внимавате во гостопримницата. Треба да ја проверувате состојбата. Да гледате какви луѓе се тие што доаѓаат, зашто може да дојде и некој којшто се занимава со магии. Ви се чини чудно? На едно бдение дојдоа две лица коишто се занимаваа со магии. Им се доближуваа на луѓето и им кажуваа разни работи. На една жена и рекле: „Ти имаат направено магии; ќе дојдеме кај тебе дома, да ти ги одврземе со еден крст што го имаме“. Доаѓаат на бдение, зборуваат демек духовни работи, а другите велат: „Бидејќи доаѓаат на бдение значи се верници“, и им го отвараат срцето. Како ли ги збркуваат луѓето со лагите што ги кажуваат! За да излаже некој една девојка и рекол: „Отец Паисиј имал видение дека ќе се омажиш за мене; земи го ова да го носиш, без да испиташ што е“, и и дал нешто што било - магиско. Но, таа за среќа не го ставила. „Добро, отец Паисиј со такви работи ли се занимава!“ рекла, и зела да ми пишува едно писмо, четири страни со збиени редови, полно со навреди. Такво хулење! „Нема гајле“, велам, „навредувај ме. Алал да ти е хулењето, откако не се излажа да ја ставиш сатанската амајлија!“<br />
<br />
<a name='more'></a><br />
<b>-Ве познаваше, Старче?</b><br />
<br />
-Не, не ме познаваше. И јас не ги знаев, ниту неа, ниту него..<br />
<br />
<b>-Старче, што им рековте на учениците коишто дојдоа денеска и ви кажаа дека повикувале духови?</b><br />
<br />
-Што да им кажам? Прво - ги искарав добро. Тоа што го направиле е одрекување од верата. Од моментот кога го повикуваат и го примаат ѓаволот се одрекуваат од Бога. Затоа и им кажав за почеток да се покајат, да се исповедаат искрено, и во иднина да внимаваат; да одат во црква, да се причестуваат со благослов на духовникот и да се осветуваат. Имаат олеснителни прилики зашто се деца и тоа го правеле како игра. Ако беа возрасни, ќе им се случеше големо зло; ѓаволот ќе стекнеше голема моќ над нив; но, и деца сега ги потресува.<br />
<br />
<b>-Значи, Старче, што точно направиле?</b><br />
<br />
-Тоа што го прават многумина. . . Ставаат на една маса чаша со вода и околу ги редат буквите на азбуката А,Б,В,Г . . . го ставаат потоа прстот во вода и го повикуваат духот, значи ѓаволот. Чашата се врти, запира пред буквите и испишува зборови. Тие го повикале духот и кога дошол го прашале: „Постои Бог“? „Не постои“, им рекол. „Постои сатана“? „Постои!“. Значи, тешки глупости! Не постои Бог, а постои сатана! Кога повторно го прашале дали постои Бог, им рекол: „Да, постои“. Еднаш „да“, еднаш „не“, и се замислиле децата. Така устроил Господ, за да им помогне. Една девојка од друштвото била удрена од чашата. Допуштил Бог да биде удрена, за да се совземат и другите деца.<br />
А, денес и мнозина кога сакаат да направат некакво зло на некоја личност, прибегнуваат кај маѓепсници коишто ја употребуваат восочната кукла на вуду. Маѓепсниците ова го имаат како играчка, како хоби.<br />
<br />
<b>-Старче, што прават?</b><br />
<br />
-Прават кукла од восок, и кога некој бара да му се наштети на својот непријател, на пример на очите, тие забодуваат една игла во очите на куклата и го кажуваат името на оној на којшто сакаат да му наштетат, правејќи различни магиски работи. И, навистина тој човек ако живее грешен живот, и не се исповеда, бива нападнат, од демонската енергија, во очите. Му се чини дека ќе му излезат очите од болка! Прави испитувања, но лекарите не наоѓаат ништо. <br />
Еве, какво зло прават и медиумите! Не е доволно што им ги земаат парите на луѓето, но растураат и фамилии. Оди, на пример, некој кај медиумот и го кажува проблемот што го има. „Гледај“, му вели тој. „една роднина којашто е малку црномуреста, малку висока итн, ти има направено магии“. И, бара тој да види која од неговиот сој ги има тие карактеристики. Ќе најде некоја којашто ќе личи макар и малку. „А, таа е што ми направии магии“ си вели, та го фаќа една омраза кон неа. А, таа бедната, да не знае ништо - може дури и да му била добротвор, - тој, пак, има една огорченост против неа, што не сака ниту да ја види! Оди повторно кај медиумот, и тој му вели: „Сега треба да ги одврземе магиите. А, за да ги одврземе дај нешто пари“. „Е, бидејќи откри што е, треба да го наградам!“ И, давај му пари . . . Гледаш ѓаволот што прави? Прави Скандали. Додека еден добар човек, дури и да знае нешто конкретно за некого, никогаш нема да каже - „Тој ти има наштетено“, но ќе се обиде да му помогне. „Види“, ќе му каже, „не си примај помисли. Оди да се исповедаш и не плаши се“. И, така, му помага и на едниот, и на другиот. Оти и тој што му наштетил на другиот штом гледа овој се однесува со добросрдечност, се замислува (во добрата смисла на зборот), та се покајува.<br />
<br />
Ѓаволот никогаш не може да направи добро.<br />
<b><br />
</b><br />
<b>-Старче, може ли еден маѓепсник да излечи некој болен?</b><br />
<br />
-Маѓепсник да излечи болен! Некој којшто е потресуван од демонот, може да го направи да се чувствува добро, со тоа што демонот ќе го испрати кај друг. Затоа што маѓепсникот и ѓаволот се колеги, та му вели на ѓаволот: „Излези од овој, и оди кај оној“. Го вади демонот од него, и го праќа кај некој роднина или познат којшто му има дадено право на ѓаволот. Потем, тој што имал демон вели: „Јас страдав, но тој ми направи да бидам добро“ и, така маѓепсникот станува популарен. Потоа демонот се шета кај роднини или пријатели. Ако некој, да претпоставиме, е згрбавен од демонско влијание, маѓепсникот може да го изгони демонот од него и да го прати на друго место, та грбавиот да стане исправен. Но, ако има грпка од инвалидитет, маѓепсникот не може да го направи да биде добар.<br />
<br />
Ми кажаа за една жена дека лечи болни, користејќи различни свети нешта. Кога слушнав што прави останав вчудоневиден од техниката на ѓаволот. Држи еден крст и псала различни тропари. Псала на пример: „Богородице Дево“, и штом ќе стаса до „благословен е плодот на твојата утроба“ плука близу до крстот, значи - се руга на Христа, та затоа, потоа, и помага ненависникот. Така, некои коишто се болни, имаат меланхолија (и сл.) од демонски влијанија и лекарите не можат да ги излечат, таа ги лечи, зашто го изгонува демонот којшто ја предизвикува тежината, го праќа кај друг, тие се ослободуваат од маката, и многумина ја сметаат за светителка. Се советуваат со неа, а таа им наштетува на душите, ги упропастува.<br />
<br />
Потребно е многу внимание. Нека бега човек далеку од маѓепсниците и магиите, како што бега далеку од огнот и од змиите. Да не ги мешаме работите. Ѓаволот никогаш не може да направи добро. Само болестите коишто тој ги предизвикува, само нив и може да ги „излечи“.<br />
<br />
Имав слушнато ваква случка: еден младич се имаше сплеткано со некој маѓепсник, и се занимаваше со магии. Потем претрпе штета, се разболе и заврши во болница. Потроши месеци татко му, а тогаш немаа ни здравствено осигурување, за да најдат што му е. Но, лекарите не наоѓаа ништо. Беше станат за никаде. Што направил тогаш ѓаволот! Му се јавил како светиот Јован Крстител, кого што го имале за заштитник во нивното место и му рекол: „Ќе те излечам, ако таткоти изгради една црква“. Му го кажал младичот тоа на татка си и тој бедниот рекол: „Мое дете е, се што имам ќе дадам, само да се излечи“, и се ветил на Чесниот Крстител да му изгради црква. Ѓаволот излезе и детето оздраве. Го направи . . . „чудото“! Тогаш таткото рекол: „Јас се ветив да изградам црква. Треба да го исполнам зареченото“.<br />
Бидејќи немаа финансиска моќ, тој за да изгради храм ги продаде нивите што ги имаше. Го даде целиот имот. Децата му останаа на улица. Вознегодуваа, „скраја да е православието“ - рекоа, и станаа Јеховини сведоци. Гледаш ѓаволот што прави? Изгледа таму немало Јеховини сведоци, и тој најде начин таму да станат Јеховини сведоци.<br />
<br />
<br />
<b>Извор:</b> Списание „Успение“, број 5, јуни 2003 Crnorizechttp://www.blogger.com/profile/18114036344952817024noreply@blogger.com3tag:blogger.com,1999:blog-2424826361276233962.post-54082769704183833652010-07-28T08:54:00.005+02:002010-07-28T09:27:22.732+02:00Тројца старци<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;"><a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEiK73cdjBcqnG55WMym38ePONucdrR7VgjKmZ_Ye9sHoirExBkYRJSlo3jtq_8LioV5clglF-DKVJX_LyyBF4fnejNDwVCMurAUhs5Susdw357fGoxIYsLwXZs1XkbRIvS6TCSMZACorpg/s1600/%D0%9A%D0%B0%D1%80%D1%83%D0%BB%D1%8C%D1%81%D0%BA%D0%B8%D0%B5+%D0%BE%D1%82%D1%86%D1%8B-+%D0%A1%D1%82%D0%B5%D1%84%D0%B0%D0%BD,+%D0%9D%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D0%BC+%D0%B8+%D0%A1%D0%B5%D1%80%D0%B0%D1%84%D0%B8%D0%BC.+%D0%A1%D0%B5%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B0+70-%D1%85..jpg" imageanchor="1" style="clear: right; float: right; margin-bottom: 1em; margin-left: 1em;"><img border="0" height="320" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEiK73cdjBcqnG55WMym38ePONucdrR7VgjKmZ_Ye9sHoirExBkYRJSlo3jtq_8LioV5clglF-DKVJX_LyyBF4fnejNDwVCMurAUhs5Susdw357fGoxIYsLwXZs1XkbRIvS6TCSMZACorpg/s320/%D0%9A%D0%B0%D1%80%D1%83%D0%BB%D1%8C%D1%81%D0%BA%D0%B8%D0%B5+%D0%BE%D1%82%D1%86%D1%8B-+%D0%A1%D1%82%D0%B5%D1%84%D0%B0%D0%BD,+%D0%9D%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D0%BC+%D0%B8+%D0%A1%D0%B5%D1%80%D0%B0%D1%84%D0%B8%D0%BC.+%D0%A1%D0%B5%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B0+70-%D1%85..jpg" width="256" /></a></div>Божјите мерила се подруги од човечките. И спасението и човечката блискост со Бога не зависат од неговата ученост ниту од ерархиските чинови, туку од благодатната љубов и светоста кои во себе ја носат.<br />
<br />
Еве еден таков пример: на ферибродот каде патувале Руски поклоници во Солвјецкиот манастир, Архиепискотот на градот Архангелс слушнал од некои патници дека на блискиот остров живеат во осаменост тројца монаси кои целиот свој живот го посветиле на молитвата. Еден од нив по раст бил мал, подгрбавен и многу стар, но секогаш насмеан и незлоблив како Ангел Господов. Вториот-нешто покрупен, неверојатно силен, можел да го преврти чамецот со еден потег. Третиот највисок, имал долга брада која го покривала се до колена.<br />
<br />
<a name='more'></a>Сакајќи да дознае за нив, Архиепископот го замолил капетанот да го допре ферибродот, и со чамец да го префрли на тој мал остров. Таму веднаш ги забележал и ги препознал тројцата старци. На прашањето во што се состои нивната побожност и како се молат на Бога, тие му одговориле дека знаат само една молитва „ Вие сте Троица, ние сме троица, смилувајте се на нас! “ <br />
<br />
На овие зборови се насмеал Архиепископот и почнал татковски да ги упатува во основите на вистинската вера. Со голема мака и трпение, ги учел да ги изговорат „ Оче наш “ напамет. Тие се труделе нешто да научат, но веднаш ги заборавале научените зборови. И така со нив поминал цел ден. На крај тие со благодарност го испратиле и направиле пред него голема метанија. Архиепископот се вратил на ферибродот дури навечер. Останал долго, размислувајќи за тие Божји угодници. Наеднаш на хоризонтот далеку зад ферибродот, забележал некаква светлост, која станувала се посветла и поблиска. <br />
<br />
Капетанот и некои патници исто така ја забележале таа појава, само не можеле да разберат дали е некоја риба или птица која светли. Со страв и трепет ги препознал тројцата старци, кои држејќи се за раце, по ферибродот трчале по морето како да газат по суво! Кога стигнале, му се пожалија на архиепискот дека ги заборавиле зборовите од молитвата „ Оче наш “ и го замолиле повторно да ги научи, а тој им рекол: „ Вашата молитва дошла до Бога, свети старци. Не сум достоен да ве научам. Молете се за нас грешните!“ и направил голема метанија пред нив. Старците заминале, а трагот на светлоста долго сјаел по морето.<br />
<br />
<br />
<b>За овој текст му благодарам најпрво на Бога, а потоа и на Отец Мирко, парохиски свештеник од Тетово.</b> Се надевам, дека и на вас, драги мои браќа и сестри, ви се допадна и дека ќе е на полза.Crnorizechttp://www.blogger.com/profile/18114036344952817024noreply@blogger.com1tag:blogger.com,1999:blog-2424826361276233962.post-65666681287911900122010-06-16T12:09:00.010+02:002010-06-19T15:24:22.282+02:00Старец Пајсиј (Светогорец) - Магии ( II дел )<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;"><a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEivYYoYm7Sluc7c-VNm-D4sxQl12-TtAlTabxPjxL9-ED8Q3Ba_n5h6feh_tqyPBsgWP7L738L_GYGMl8U2CWzli8CdT8JV5qEO5FtRjj5E-PwVa8izcQvUQGX-0c8xhGIig17spdz4cDc/s1600/paisius_athos.jpg" imageanchor="1" style="clear: left; float: left; margin-bottom: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="320" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEivYYoYm7Sluc7c-VNm-D4sxQl12-TtAlTabxPjxL9-ED8Q3Ba_n5h6feh_tqyPBsgWP7L738L_GYGMl8U2CWzli8CdT8JV5qEO5FtRjj5E-PwVa8izcQvUQGX-0c8xhGIig17spdz4cDc/s320/paisius_athos.jpg" width="201" /></a></div><b>-Старче, што се бајачите?</b><br />
<b> </b> <br />
-Маѓепсници се. Ги користат Давидовите Псалми, имињата на светителите и друго, а мешаат и повикување на демони. Додека ние, читајќи го Псалтирот ја повикуваме помошта Божја и ја примаме Божјата благодат, тие со начинот на којшто го ползуваат, хулат на Бога, ја одрекуваат Божјата благодат, та затоа демоните потоа им го прават атерот (т.е. им помагаат). Ми кажуваа за едно дете коешто отишло кај еден бајач, за да успее во нешто. Тој му читал нешто од Псалтирот, и детето успеало во тоа што го посакувало. Но, по малку време почнал да се гаси, да се топи бедникот. Што направил бајачот? Имал земено нешто суви плодови во рацете, и почнал да му чита 50-ти псалм. Кога стигнал до стихот „жртва на Бога“ ги фрлил сувите плодови, правејќи им жртва на демоните, за да му го направат потоа атерот. На тој начин хулел на Бога со Псалтирот.<br />
<a name='more'></a><br />
<b>-Старче, некои коишто се занимаваат со баење, гатање и магии користат крст, икони...</b><br />
<b></b><br />
<br />
-Да, знам, од тука ќе разберете каква измама се крие зад тоа што го прават. Така ги лажат кутрите луѓе. Луѓето гледаат дека бајачите користат свеќи, икони и друго, и им веруваат.<br />
<br />
Да, ми кажа некој, дека во еден град една Турчинка имала ставено една икона на Пресвета Богородица врз еден камен и кажувала:„Каменот што му помага на светот!“ Не велела:„Пресвета Богородица“ но „каменот“. Христијаните се збунуваат бидејќи ја гледааат иконата на Богородица, и некои коишто имаат некаков проблем со здравјето трчаат таму, со мисла дека ќе најдат помош, и потоа - ѓаволот ги меле. Зашто кога Турчинката вели дека каменот им помага на луѓето, а не Богородица, од тука натаму влегува ѓаволот во средината, затоа што тоа е унижување на Богородица. Се тргнува благодатта Божја и почнува демонизам. И, трчаат христијаните да им помогне каменот - каменот и демонот! - и, на крај се осакатуваат, зашто од ѓаволот каква помош можеш да имаш.<br />
Ако имаа малку памет ќе си помислеа - „Турчинка, муслиманка, каква врска има таа со иконата на Богородица“. Дури и да велеше дека Богородица помага, штом е муслиманка, каква врска има таа со Богородица? А, колку повеќе сега штом вели дека каменот им помага.<br />
<br />
Му кажав на еден да го извести митрополитот и да се превземат мерки, за народот да се заштити. <br />
<br />
<b>-Старче, луѓето бараат заштитници.</b><br />
<br />
-Подобро да давате крстчиња, кога ви бараат заштитници. Немојте да правите заштитници, зашто и маѓепсниците прават амајлии. Ставаат од надвор некоја икона или крст, а внатре имаат различни магиски предмети! Ја гледаат луѓето иконата или крстот и се збунуваат.<br />
<br />
Еве, пред некој ден ми донесоа една амајлија од некој Турчин со име Ибраим, којашто на неа имаше извезен еден крст. Имам разбрано и за еден безбожник којшто витка разни икончиња и внатре става влакна, дрвца, шајки, монистра. Кога, пак, Црквата го изобличи, рече:„Јас сум медиум“, затоа што медиумите се дозволени, и така прави што си сака. Му реков на еден којшто имаше претрпено штета од него:„Да одиш да се исповедаш, зашто примаш демонски влијанија“. Отиде, се исповеда. Дојде потоа, и ми рече: „Не чувствувам никаква разлика“, „Бре“, го прашувам, „можеби имаш нешто на себе од тој опрелестениот“? „Да“, вели, „имам едно мало кутивче, како мало Евангелие“. Го земам, го отварам и наоѓам внатре разни завиткани икончиња, некои влакна, некои дрвца. Ги зедов, и се ослободи човекот. Гледаш каков измамник е ѓаволот!<br />
<br />
Кутрите луѓе носат некои такви амајлии навидум за помош, а се измачуваат. Тие треба да ги изгорат и да го закопаат пепелот, или, да го фрлат во море и да одат да се исповедаат. Само така ќе се ослободат.<br />
<br />
Беше дојден во Колибата еден младич којшто имаше многу проблеми и се измачуваше, телесно и душевно, повеќе од четири години. Живееше грешен живот и во последно време се беше затворил дома; не сакаше да гледа никого. Двајца негови пријатели коишто редовно доаѓаа на Света Гора со многу маки го убедија да го земат со нив на Света Гора, со цел да го донесат во Колибата. На патот од Урануполи до Дафни, секогаш кога бродот поминуваше покрај некој од манастирите, младичот се виткаше по подот. Неговите пријатели заедно со отците коишто беа на бродот се обидуваа да го повратат кажувајќи ја молитвата. Со многу тешкотии стигнаа до Колибата. Кутриот ми го отвори срцето, ми зборуваше за својот живот. Видов дека се мачи од некое демонско влијание. Му кажав да оди да се исповеда кај еден духовник на Света Гора, и да го направи она што тој ќе му каже, за да му биде добро. Навистина отиде, и се исповеда.<br />
Кога влегоа во бродот за да се вратат, им кажа на пријателите дека духовникот му рекол да ја фрли во морето амајлијата којашто му ја дал некој познат и којашто ја носел на себе, но никако неможеше да го направи тоа. Колку и пријателите да го молеа да стане и да ја фрли, тој остануваше здрвен како статуа. Не можеше да стане од седиштето. Тогаш го фатија, и со многу напор го изнесоа надвор на палубата. Со нивна помош младичот успеа да ја извади амајлијата и да ја остави да падне во морето, зашто немаше сила да ја фрли. Веднаш почувствува дека му се ослободуваат рацете и измаченото тело стекна сила. Полн со живот почна од радост да скока по ходникот и да ја испробува силата на своите раце на железата и на ѕидовите на бродот.<br />
<br />
Оние што се занимаваат со магии кажуваат и многу лаги.<br />
<br />
<br />
<b>Извор:</b> Списание „Успение“, број 5, јуни 2003Crnorizechttp://www.blogger.com/profile/18114036344952817024noreply@blogger.com1tag:blogger.com,1999:blog-2424826361276233962.post-82688344899702205972010-06-15T12:06:00.001+02:002010-06-19T15:25:07.049+02:00Старец Пајсиј (Светогорец) - Магии ( I дел )Бидејќи многупати ви зборував за Рајот, за ангелите и за светиите, за од тоа да имате некоја полза, сега ќе ви кажам малку и за пеколот и за демоните, за да познаете со кого се бориме, за повторно да најдете помош. <br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;"><a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhYDaHlr8kYDVMtGXzTJOYXDzIVmYR7unMfLD-X0LMueifUtEEEPnfEnS0K-dvLhCkEt7YCLMbMyBCZ5rxnF7h65lJDG_E_mjm_wmAzC1a0vS2-65gYdB8IAYMIRiL57YPtFWUjhwG0tQo/s1600/webdata_35_sl07_1.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="400" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhYDaHlr8kYDVMtGXzTJOYXDzIVmYR7unMfLD-X0LMueifUtEEEPnfEnS0K-dvLhCkEt7YCLMbMyBCZ5rxnF7h65lJDG_E_mjm_wmAzC1a0vS2-65gYdB8IAYMIRiL57YPtFWUjhwG0tQo/s400/webdata_35_sl07_1.jpg" width="270" /></a></div>Дојде во Колибата еден млад маѓепсник (=вражалец) од Тибет и ми раскажа многу работи од неговиот живот. Тоа дете, само што се одбило од доење, на возраст од три години, татко му го посветил на една група од триесет маѓепсници од повисок степен во Тибет, за да го воведат во нивната техника. Стасал до единаесеттиот степен на магија, а дванаесеттиот е највисок. На шеснаесет годишна возраст заминал од Тибет и отишол во Шведска за да се види со татко му. Таму, случајно сретнал еден, многу верен, православен свештеник и побарал да разговараат.<br />
<a name='more'></a>Младиот маѓепсник воопшто незнаел што значи православен свештеник. Во салата каде што седнале да разговараат, почнал да му прави некои од неговите магии, за да му ја покаже својата сила. Поканил еден од главните демони Мина (Месец) и му рекол: „Сакам вода“. Се кренала една чаша од кујната, самата отишла до чешмата, чешмата се отворила и ја наполнила, поминала преку затворената стаклена врата и дошла во салата. Ја зел маѓепсникот и ја испил. Потоа му ги прикажал на свештеникот во салата целата вселена, небото, ѕвездите. Употребил магии од четвртиот степен и ќе напредувал до единаесеттиот степен. Тогаш го прашал свештеникот како гледа на се ова.„Бев готов“, ми рече, „да го убијам свештеникот ако ми го исмејуваше сатаната“. Но, свештеникот не му рекол ништо. Тогаш, младичот го прашал: „Зошто и ти не ми правиш знаци?“ „Мојот Бог е смирен“, му одговорил свештеникот и извадил еден крст давајќи му го да го задржи. „Повторно направими знаци“, му рекол свештеникот. Младичот го повикал главниот демон Месец, но Месец се тресел неосмелувајќи се да се приближи. Го повикал сатаната и тој исто - го гледа крстот и не се приближува. Единственото нешто што сатаната му го рекол на младичот било да стане и да си оди на Тибет. Тогаш младичот му се изругал на сатаната: „Сега разбрав“, му рекол, „дека твојата голема сила е една голема немоќ“. Во продолжение тој се катихизирал од добриот свештеник којшто му кажал за светите места и за Света Гора... Од Шведска отишол за Ерусалим каде што го видел и светиот оган. Од таму отишол во Америка за да ги изруга сатанистите коишто ги познавал, за да си го сменат умот; Господ го направи најдобар мисионер; и, од таму дојде на Света Гора.<br />
<br />
Добриот Бог, шокантно му помогна, затоа што од мал беше онеправдуван; молете се; бидејќи го напаѓаат маѓепсниците со сите демони. Кога мене ме напаѓаат штом доаѓам да му помогнам, колку повеќе него. Свештениците му читаа егзорцизми, рацете му пукаат и му тече крв. Кутрото дете, демоните многу го мачат; а, порано кога беше во пријателство со нив, не само што не го вознемируваа, но му помагаа и го услужуваа. Да се молите. Но, и самиот треба многу да внимава, зашто Евангелието вели, (Мт.12. 45), дека нечистиот дух кога ќе излезе од човекот „оди и донесува други седум духови, полоши од себе, и штом ќе влезат, таму ќе живеат, та последната состојба на тој човек станува полоша од првата“.<br />
<br />
<br />
<b>Извор:</b> Списание „Успение“, број 5, јуни 2003Crnorizechttp://www.blogger.com/profile/18114036344952817024noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-2424826361276233962.post-50295679869253407202010-06-14T18:24:00.005+02:002010-06-14T18:35:34.886+02:00Чудото и науката<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;"><a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhJRvlgUWYVLI4mIUtG8INdP9B_n8LWfqJ7-ucHtfFVZB2C-jlFoTfCtyHZ3BmdFLXsIJ_xXVt3V_43ZirCNEP_d0DDynoESyliIulrUhzVoMIb-zf5hCx02KxcyOY8VtlsylfbCJs-_yE/s1600/kievo-pecherskaya_lavra.jpg" imageanchor="1" style="clear: right; float: right; margin-bottom: 1em; margin-left: 1em;"><img border="0" height="188" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhJRvlgUWYVLI4mIUtG8INdP9B_n8LWfqJ7-ucHtfFVZB2C-jlFoTfCtyHZ3BmdFLXsIJ_xXVt3V_43ZirCNEP_d0DDynoESyliIulrUhzVoMIb-zf5hCx02KxcyOY8VtlsylfbCJs-_yE/s200/kievo-pecherskaya_lavra.jpg" width="200" /></a></div>Во советско време, Киево-Печерската лавра, беше претворена во атеистички музеј. Во неговите сали се прикажуваа отворени гробови со мошти и специјално обучени лектори се обидуваа да ги убедат посетителите дека нема ништо свето и надприродно во древната обител. Тие тврдеа дека моштите се средство на измама, дека нивната нетленост се должи единствено на тоа што манастирските пештери се прокопани во суви варовити почви со постојана температура и влажност на воздухот, кое содејствувало за мумифицирање на погребените монаси.<br />
<br />
Но, лекторите премолчуваа една восхитувачка загатка – вели Анатолиј Бернатски, истражувач на необичните појави. Имено при испитувањето на телата погребани во пештерите, се покажаа дека само дел од нив се во нетлена состојба. Останатите, се обични мртовечки остатоци, какви што има на секое друго гробно место. За да се објасни ваквата разлика, беа спроведени сериозни испитувања. <br />
<a name='more'></a><div class="separator" style="clear: both; text-align: center;"><a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEio1qUu3KlStUnzKDbnWgednWu_TIVzRLZrex7smIsedM6bh5iymON0Eum1_3uOFchjnTTfTNDuPWlv3AliqdTYiOKZSjcG92596Z02e7gWvy2UV5BqqP-tqQi45TowcZaP9oJY9A733zs/s1600/moshi_ilia.jpg" imageanchor="1" style="clear: left; float: left; margin-bottom: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="200" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEio1qUu3KlStUnzKDbnWgednWu_TIVzRLZrex7smIsedM6bh5iymON0Eum1_3uOFchjnTTfTNDuPWlv3AliqdTYiOKZSjcG92596Z02e7gWvy2UV5BqqP-tqQi45TowcZaP9oJY9A733zs/s200/moshi_ilia.jpg" width="150" /></a></div>Најнапред, беше проучен воздухот. Примероците од него беа земени како во пештерите, така и во саркофазите со моштите на светителите. Саркофазите не се херметички, така што воздухот би требало да е истоветен како во пештерите. Напротив, се покажа дека имаа поразителна разлика. Воздухот во подземните простории е неверојатно чист, но во саркофазите, количеството на микробите е 9-10 пати помало одколку во пештерите, особено важните хемолитични бактерии, кои сосема одсуствуваат. Некаква непозната сила, го запира растот на разградувачките организми и го прави воздухот бактерициден.<br />
<br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;"><a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgNmsTVdxlELfNpqm_Fa4OsR2u_8ngi6nvmTVFDJgRtusJ0ps2f3qMP881asMWU_3uCWE4m7zs-_PPuIO6xZl5Qy8JVFU-IvEcwYNH5mW8G0rMjI9XAfD_MbWoDXWHJcM528Lf3Buggz6c/s1600/219970.jpg" imageanchor="1" style="clear: right; float: right; margin-bottom: 1em; margin-left: 1em;"><img border="0" height="200" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgNmsTVdxlELfNpqm_Fa4OsR2u_8ngi6nvmTVFDJgRtusJ0ps2f3qMP881asMWU_3uCWE4m7zs-_PPuIO6xZl5Qy8JVFU-IvEcwYNH5mW8G0rMjI9XAfD_MbWoDXWHJcM528Lf3Buggz6c/s200/219970.jpg" width="160" /></a></div>Во пештерите, беа правени експерименти со житни семиња како биолошки објекти. Се покажа, дека излачувањето од моштите ги зголемува животните сили на семињата. Во првата база од својот развој, таквите семиња даваат 2-3 пати поголема зелена маса од другите. Но, и тоа не е се. Со помош на специјални кобалотови инструменти, житните семиња беа изложени на смртоносни, за тој вид, дози на радијација. Потоа, озарените семиња беа положени до саркофазите на светите духовници. Најпосле по засејувањето, ваквите семиња дадоа сосема нормални класови, додека семињата кои не беа изложени на аурата на подземните останки, воопшто не изникнаа.<br />
<br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;"><a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjw-Ftt5sfbcd28uZaZWDYvdtKXZHsbNsy-MuDnPuCPwx1-lfUsvsqSgmxfKYQrHP3hfuF1kydk-pJlsDx3qC8xHyIJPbSPQmvB4ZCfrEBwWZ3PUim4Vn2iyDyFm6NkENEEiyKUzQ4Rtx0/s1600/450px-Stolypin_grave.jpg" imageanchor="1" style="clear: left; float: left; margin-bottom: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="200" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjw-Ftt5sfbcd28uZaZWDYvdtKXZHsbNsy-MuDnPuCPwx1-lfUsvsqSgmxfKYQrHP3hfuF1kydk-pJlsDx3qC8xHyIJPbSPQmvB4ZCfrEBwWZ3PUim4Vn2iyDyFm6NkENEEiyKUzQ4Rtx0/s200/450px-Stolypin_grave.jpg" width="150" /></a></div>Научниците се засегнати и од течноста која се одделува од черепите на печерските светци. Овие черепи се чуваат во стаклени и сребрени садови, сместени во една од подземните цркви – продолжува Анатолиј Сергеевич. Одвреме на време, ту еден, ту друг, започнуваат да точат миро – благоухана маслена течност, со која се помазуваат верниците. „Возраста“ на некои од овие черепи, доближува и до илјада години. Кога советските власти го претворија манастирот во музеј, мироточењето на черепите престана. Но, во 1988 година, кога во чест на илјадалетието од крштението на Киевска Русија, дел од овој музеј, одново и беше предаден на Црквата, неколку черепи „оживеаја“. Сепак, никој не се осмели да рече, дека ова е некаков трик на свештениците од причина што мироточивоста не беше откриена од нив, туку од страна на научниците на музејот.<br />
<br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;"><a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjqSvmVHvNrZjOrzm_T5HyzngBAPDfeQMZIpGvlxSR1KpO-5CnXeIT25sYgbclRp8dqYiQnVVrOKcL1JQfnjiLZTyKkayQ5IeoXsUuxt221KtVTXouICQgHAgmHSxVoWanbOIxTyj_83Y8/s1600/picurl_2_lavra_66077.jpg" imageanchor="1" style="clear: right; float: right; margin-bottom: 1em; margin-left: 1em;"><img border="0" height="150" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjqSvmVHvNrZjOrzm_T5HyzngBAPDfeQMZIpGvlxSR1KpO-5CnXeIT25sYgbclRp8dqYiQnVVrOKcL1JQfnjiLZTyKkayQ5IeoXsUuxt221KtVTXouICQgHAgmHSxVoWanbOIxTyj_83Y8/s200/picurl_2_lavra_66077.jpg" width="200" /></a></div>Во биохемиската лабораторија на Киевскиот медицински институт беше испитуван составот на течноста која ја лачат черепите. Експертската комисија, на чело со проф.Јуриј Хмељовски, дојде до сознание дека се работи за секреции присутни на жив организам. Во преставениот примерок ние откривме високопречистени масла со примеси од белковини – изјави професорот. Отсуството на неоргаски фосфати и амониеви јони, покажува дека овие примероци не се продукти од распаѓање на мртво ткиво. Белковините пак, откриени во течноста, имаат ограничен происход. Синтетизирањето на слични соединенија, дури и со користење на најнапредни технологии, практично е невозможно.<br />
<br />
Во пештерите има уште многу нешта, необјасниви од наична гледна точка. На пример, вградениот одраз од една чудотворна икона, во стаклото од нејзиниот обков. Просто никој не може да даде било какво толкување за физичките суштини на ваквата појава. „Ова едноставно е невозможно“, коментираа оптичарите и специјалистите по физика на тврдите тела. Навистина треба да се согласиме со учените кои ја сметаа Киево-Печерската лавра за најнеповторливо место на земјата, каде што се случуваат појави, засега непоимливи за човечкиот разум. <br />
<br />
<br />
<b>За овој текст му благодарам најпрво на Бога, а потоа и на Отец Мирко, парохиски свештеник од Тетово. </b>Се надевам, дека и на вас, драги мои браќа и сестри, ви се допадна и дека ќе е на полза.Crnorizechttp://www.blogger.com/profile/18114036344952817024noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-2424826361276233962.post-3939134304280022492010-06-14T00:54:00.024+02:002010-06-14T02:06:16.192+02:00Бројаници<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;"></div>Молитвата кажана со помош на бројаница е еден од најстарите начини на молитва, што посебно го негуваат православните монаси.<br />
Бројаниците имаат свое значење. Обично тие се прават во црна боја, а со тоа не потсетуваат иа сериозен живот во постојано покајание за нашите гревови. Тие се прават од чиста овча волна, што не потсетува дека сме словесни (разумни) овци на Добриот Пастир, Господ Исус Хритос, Кој, и самиот како Јагне Господово пострада заради нас и не избави од вечната смрт. <br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;"><a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgf_6hG_TsexbMopyNVUxi3n0TIUH4rqys8HIsq5HfethAFkMnh4rkTrZhbSgxOPrr_d-WMu-S9qY_0ND91FMZ1GUD9o1SEqWJ3DDse2ORwSObKFGTzjuzN7eDZkmSzIxXw3gC79aolo04/s1600/268627.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="240" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgf_6hG_TsexbMopyNVUxi3n0TIUH4rqys8HIsq5HfethAFkMnh4rkTrZhbSgxOPrr_d-WMu-S9qY_0ND91FMZ1GUD9o1SEqWJ3DDse2ORwSObKFGTzjuzN7eDZkmSzIxXw3gC79aolo04/s320/268627.jpg" width="320" /></a></div>Бројаниците се прават со рзличен број на јазли (чворчиња). Така, најмалата е составена од 33 јазли, додека поголемите: од 50, 100 или 300 јазли. Според едно старо предание, некој монах сакал да направи волнена бројаница за да би ги одбројувал своите молитви, но ѓаволот секогаш му ги одврзувал направените јазли. Еднаш му се јавил ангел Господов и го научил да плете јазли, што се состоеле од по седум исплетени крстови. Таквиот јазол е ден од најсложените во светот. Вака направената бројаница ѓаволот не можел да ја расплете. <br />
<a name='more'></a><br />
<b>КАКО ДА СЕ МОЛИМЕ СО ПОМОШ НА БРОЈАНИЦА</b> <br />
<br />
Освен молитвите што се наоѓат во молитвеникот и се читаат во одредено време од денот, Црквата Христова благословува верниците своите молитви да можат да ги дополнат или заменат со кратки молитви што почесто се повторуваат.<br />
Како треба да ја започнеме нашата молитва? Собирајќи ги тие мисли од лутање, со левата рака ја држиме бројаницата а со палецот и показалецот ја одбројуваме секоја кажана молитва со по еден јазол. <br />
<br />
Највообичаена молитва, која се кажува „на бројаница“ е таканаречената <b>ИСУСОВА МОЛИТВА</b> која гласи: <b>ГОСПОДИ ИСУСЕ ХРИСТЕ, СИНЕ БОЖЈИ ПОМИЛУЈ МЕ ГРEШНИОТ!</b> или во скратена форма: <b>ГОСПОДЕ ИСУСЕ ХРИСТЕ, ПОМИЛУЈ МЕ!</b> <br />
<br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;"><a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjbD3FUmI8NXqid9cr6RAtICJl9LW1lviVVGbmurHk575aJOlDDGgCr8-m9xGylFBIRrZ8MhsROymtxvgpVM5eBpOSBhxVtpBb5kcwT2-gXqQHgI2RWotmJs7rFlfM5wGtgOocW1AzbkqQ/s1600/Elderjosephhesychast.jpg" imageanchor="1" style="clear: left; float: left; margin-bottom: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="320" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjbD3FUmI8NXqid9cr6RAtICJl9LW1lviVVGbmurHk575aJOlDDGgCr8-m9xGylFBIRrZ8MhsROymtxvgpVM5eBpOSBhxVtpBb5kcwT2-gXqQHgI2RWotmJs7rFlfM5wGtgOocW1AzbkqQ/s320/Elderjosephhesychast.jpg" width="260" /></a></div><b>ИСУСОВАТА МОЛИТВА</b> е најважна молитва за секој христијанин. Таа, според црковните правила може да ги замени сите други молитви кажани дома. Затоа што е осветена со самото име Христово, таа, во нашето срце внесува божествена благодат и неискажлив душевен мир, кога често ја повторуваме. Многу православни христијани толку многу навикнале на неа што постојано ја изговараат, па дури и кога спијат затоа што, кога човек навикне на неа таа постанува механизам што се одвива како на пр. процесот на дишење. Најголемата сила на оваа молитва се состои во самото име на ИСУСА ХРИСТА, кое истерува од нашето срце секаков немир. <br />
<br />
Освен ИСУСОВАТА МОЛИТВА, христијаните редовно се молат и на Пресветата Богородица, светителите на следниот начин: <b>ПРЕСВЕТА БОГОРОДИЦЕ, СПАСИ МЕ ГРЕШНИОТ, СВЕТИ (името на светителот), МОЛИ ГО БОГА ЗА МЕНЕ ГРЕШНИОТ. </b><br />
<br />
Со помош на бројаницата можеме да се молиме и за нашите ближни или својот народ, и тоа на единствен начин: На првиот јазол од бројаницата ги кажуваме следните зборови: <b>ГОСПОДИ ИСУСЕ ХРИСТЕ ПОМИЛУЈ ГО (чедото, народот) СВОЈ (името или повеќе имиња од списокот)</b> а на другите останати јазли не го спомнуваме името или имињата за кои се молиме туку само велиме: <b>ГОСПОДИ ИСУСЕ ХРИСТЕ, ПОМИЛУЈ ГИ СПОМНАТИТЕ ТВОИ ЧЕДА. </b><br />
<br />
Исто така можеме да се молиме и за нашите упокоени роднини и иријатели:<br />
<b>ГОСПОДИ ИСУСЕ ХРИСТЕ, УПОКОЈ ГИ ДУШИТЕ НА УПОКОЕНИТЕ ТВОИ ЧЕДА (имињата).</b> А понатаму: <b>ГОСПОДИ ИСУСЕ ХРИСТЕ, УПОКОЈ ГИ ДУШИТЕ НА СПОМНАТИТЕ ТВОИ ЧЕДА.</b> <br />
<br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;"><a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhc6NBD5HgR6oxLt522TjZCSgp9YHNSpeMzIZWJ9kUWcy95qfD4Hifh-lDzOSI7WatagRdnfwsy4ad29lyqbPRueygQsf6N4hR2TKvOFqsOxsMhuHQ3cec9Duy6PHz5HnuQumYZVRrGJj0/s1600/monk.jpg" imageanchor="1" style="clear: right; float: right; margin-bottom: 1em; margin-left: 1em;"><img border="0" height="200" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhc6NBD5HgR6oxLt522TjZCSgp9YHNSpeMzIZWJ9kUWcy95qfD4Hifh-lDzOSI7WatagRdnfwsy4ad29lyqbPRueygQsf6N4hR2TKvOFqsOxsMhuHQ3cec9Duy6PHz5HnuQumYZVRrGJj0/s200/monk.jpg" width="196" /></a></div>Кога сме сами добро би било да избереме тивко место каде што можеме во тишина да се молиме. Православниот христијанин, најчесто се моли пред икона со запалено кандило. Може да се моли: кога седи, кога лежи доколку телесно е уморен или болен. Пожелно е пред кажување на молитвата да се прекрстиме. На тој начин нашето внимание полесно се врзува за зборовите од молитвата. Меѓутоа, молитвата „на бројаница“ може да се кажува и на секое место и во секоја прилика: во автобус, воз, парк, чекална па дури и во разговор, доколку активно не се учествува во истиот. Повеќето христијани пред спиење ја осенуваат својата постела со крсниот знак и легнуваат заедно со бројаницата, молејќи се тивко се додека не заспијат. Наутро кога ќе станат гледајќи ја до себе својата другарка (бројаницата), веднаш повторно Му се обраќаат на Својот Создател со молитва. <br />
<br />
Многу е корисно наутро и навечер да се одвои одредено време за молитва. Светиот апостол Павле ни препорачува „да се молиме постојано“, Секако, кога сме во друштво не можеме да се молиме на ист начин како кога сме сами. Кога сме во друштво не треба да привлекуваме внимание со нашата молитва, туку внимателно, едноставно молчејќи, да ја изговараме молитвата следејќи ја со незабележително вртење на бројаницата. Молитвата во себе можеме многу лесно да ја кажуваме движејќи го јазикот при затворена уста и со мислите да ги следиме зборовите од молитвата. Накратко кажано, можеме да се молиме секогаш и на секое место, а за тоа да не знае никој освен Бог, на Кого Му се молиме. Секое привлекување внимание со нашето молење не е во духот на вистинската молитва. Молењето треба да се извршува во покајание и смирение, скромно и тнвко „во тајната одаја од срцето наше“. <br />
<br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;"><a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEiLwEcSdgbhZmejXUe4RD5WubuhoHWvhubHanVNOiZb8sV-_KasCmQpjT7e7J3uw-ems14OQ22QAgm9o-zBaseVqdQGBfAIyHJqBr6DXZdMyIG4xijtyGXbjFiKti1PBohR02RuXswgOzI/s1600/Parintele-Cleopa.jpg" imageanchor="1" style="clear: left; float: left; margin-bottom: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="320" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEiLwEcSdgbhZmejXUe4RD5WubuhoHWvhubHanVNOiZb8sV-_KasCmQpjT7e7J3uw-ems14OQ22QAgm9o-zBaseVqdQGBfAIyHJqBr6DXZdMyIG4xijtyGXbjFiKti1PBohR02RuXswgOzI/s320/Parintele-Cleopa.jpg" width="225" /></a></div>Кога сме на молитва, Светите Отци забрануваат било какво мечтаење или замислување на слики. Нашето внимание треба да биде насочено во зборовите од молитвата. Тоа се постигнува со упорно вежбање, но и со бавно кажување на зборовите од молитвата, а не со брзање, со цел да се постигне одредениот број на молитви. Бог ја исполнува само онаа молитва, која е кажана со внимание н смирение. Сепак, потребното внимание тешко се постигнува, затоа се препорачува молитвата да се кажува и во моменти кога сме расеани. Ваквиот начин го навикнува умот на постојана молитва. Постојаната молитва, е слична на водните капки, што непрекинато паѓаат на камен и прават длабнатина во истиот. <br />
<br />
Бројаницата. во моментот кога не ја користиме, <b>можеме да ја чуваме во џебот, а ако е мала - на раката.</b> Не е убаво да привлекуваме внимание со бројаницата. а посебно не да се игра со прстите. <b>Таа служи исклучиво за молитва, а не за играње или украс.</b><br />
Кон неа треба да имаме должно почитување. Монасите и монахињите, кои ги плетат бројаниците, се молат за време на работењето, и тие се плод на молитвата.<br />
<br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;"></div>Затоа, браќа и сестри, да се молиме на нашиот Спасител Господ Исус Христос и неговите светии за себе и за нашите ближни, како би добиле благодат во овој краток земен живот од Светиот Дух, и би се удостоиле со вечната награда на небесата, Господ секогаш е со нас, на секое место, и постојано не учи дека царството небесно е внатре во нас - во нашите срца. А тоа значи, дека треба секогаш да бидеме со Него преку МОЛИТВАТА и другите свети добродетели. Важно е да знаеме дали нашата молитва поткрепена со подвизи, правејќи ги преку постот, милостињата и другите добри дела, му е мила на Бога. Многу е опасно да се бавиме со молитва без почесто исповедување на своите гревови пред духовникот илн парохискиот свештеник. Исто, неопходно е смирение и трпение кон своите домашни и колеги на работа. Бог не ја прима секоја молитва, посебно не на човек чија совест е обременета со злопамтење и омраза кон ближниот. Господ не учи најпапред да се измириме со братот свој, а потоа да му принесеме жртва, Ако некој не разгневил или ни направил некоја неправда, добро е пред почетокот на својата молитва да се помолиме со зборовите: <b>ГОСПОДИ ИСУСЕ ХРИСТЕ, ПОМИЛУЈ ГО ТВОЕТО ЧЕДО (името иа оној кој ни згрешил) И МЕНЕ ГРЕШНИОТ.</b> Навистина не е возможно да се добие ни една христијанска особина без благодат од Бога и неа ја добиваме првенствено преку молитвата. Затоа <b>МОЛИТВАТА Е ЦАРИЦА НА СЕ ШТО Е ДОБРО И КОРИСНО ЗА НАШАТА ДУША</b> таа воедно не вознесува и соединува со БОГА.<br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;"></div><div class="separator" style="clear: both; text-align: center;"></div><div class="separator" style="clear: both; text-align: center;"><a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEihhj6BMqf_qtd4OnBrEPfKueSHhVqj8vHbTLdq3nlsatY4ur8DE_4YxRyhU-PiehmBTUzLTM1WKYjD3_EPcCH0U3Sj7uId9R1tgbkYOunP4C7gvermYhcSFCY14tfGXlF1msFOGBUlOv4/s1600/brojanica002.JPG" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="240" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEihhj6BMqf_qtd4OnBrEPfKueSHhVqj8vHbTLdq3nlsatY4ur8DE_4YxRyhU-PiehmBTUzLTM1WKYjD3_EPcCH0U3Sj7uId9R1tgbkYOunP4C7gvermYhcSFCY14tfGXlF1msFOGBUlOv4/s320/brojanica002.JPG" width="320" /></a><a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgnypkKmf63w2E_TzWlO0mje4a_M97oFui_L3bgZrotBK8lpiEKGr6a6w4lgvAlHUP3SLAimRRxzlOmXcXSWqgV1_O02cTNiYT68dj5YDBbdlYZGuKDHCvVOkWUpt2FGtBptoRB4m-U9oI/s1600/100belasaplavimperlama2wt4.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="200" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgnypkKmf63w2E_TzWlO0mje4a_M97oFui_L3bgZrotBK8lpiEKGr6a6w4lgvAlHUP3SLAimRRxzlOmXcXSWqgV1_O02cTNiYT68dj5YDBbdlYZGuKDHCvVOkWUpt2FGtBptoRB4m-U9oI/s200/100belasaplavimperlama2wt4.jpg" width="135" /></a><a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEj8Kv93Rf6Knr01_uoIabkoRadXQF1zOPMqoftnSPM4y1hqm9mkvje1UNjPOLX-8sgoKd1fCnAULw4MpCHOfvs0_5PfQXhU0R7MLnER9nLhblKgHRMBQtHkZUKNXPbMNkrrxZXIS67sruA/s1600/Chotki_vervitsa.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="200" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEj8Kv93Rf6Knr01_uoIabkoRadXQF1zOPMqoftnSPM4y1hqm9mkvje1UNjPOLX-8sgoKd1fCnAULw4MpCHOfvs0_5PfQXhU0R7MLnER9nLhblKgHRMBQtHkZUKNXPbMNkrrxZXIS67sruA/s200/Chotki_vervitsa.jpg" width="103" /></a></div>Crnorizechttp://www.blogger.com/profile/18114036344952817024noreply@blogger.com2tag:blogger.com,1999:blog-2424826361276233962.post-20613771783856812522010-06-09T15:25:00.002+02:002010-06-09T15:45:49.811+02:00АПЕЛ до сите хумани луѓе ! ! !Спировски Роберт, роден на 26.11.1995 година од село Раотинце, Тетово, боледува од <b>малиген рак на бели дробови</b>. Потребно е да се изврши операција на 20.06.2010 година во Австрија, за која (операција) се потребни големи парични средства, до 50 000 евра. <br />
<br />
Упатувам <b>АПЕЛ</b> до сите хумани луѓе кои сакаат да помогнат, нека донираат на следнава <b>жиро сметка:</b> <b>290500003085014</b> <b>ТТК Банка</b>.<br />
<br />
По молитвите на Пресвета Богородица и на сите светии, Господ Исус Христос, нека го помилува Роберт, нека ги помилува и сите кои ќе допринесат за да се изврши операцијата.<br />
Господ, Бог, нека ни помогне на сите и нека ни даде колку сака, што сака и кога сака. АМИН. <br />
<br />
<b>П.С:</b> Кој неможе да помогне парично, барем нека се помоли на Пресветата и на Господ Исус Христос за чедото Роберт.Crnorizechttp://www.blogger.com/profile/18114036344952817024noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-2424826361276233962.post-33350576772620488102010-06-08T21:18:00.010+02:002010-06-09T14:31:06.821+02:00Чедоморство (абортус)<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgMiWdIgJFA8tebMeHifEQ5M5Scnjv0wGLMPw0Lxt6WCA8vNRsXRPe111bJ2xapYqpx1LR9Dve2ozhAj8IEO0rdOQeHanpGtGg9Tmz_CWZXZAxCVqKu7L8IEyMna9IGsQJYz6dxJblZC9Q/s1600/sweigard.jpg" imageanchor="1" style="clear: left; float: left; margin-bottom: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="200" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgMiWdIgJFA8tebMeHifEQ5M5Scnjv0wGLMPw0Lxt6WCA8vNRsXRPe111bJ2xapYqpx1LR9Dve2ozhAj8IEO0rdOQeHanpGtGg9Tmz_CWZXZAxCVqKu7L8IEyMna9IGsQJYz6dxJblZC9Q/s200/sweigard.jpg" width="158" /></a>Пред неколку денови во разговор со една сестра во Христа, ми кажа дека со некој човек разговарала на оваа тема (за абортусот) и дека тој човек го одобрувал абортусот се до 7-ми месец, а после 7-ми месец не, затоа што според него плодот после 7-ми месец почнува да се оформува, а пред 7-ми месец нема ништо. После ден-два од тој разговор, во мои раце се најде едно книгиче, поточно црковен алманах, каде што пишуваше за абортусот, со што во целост го побива тврдењето на човекот. <br />
<br />
Текстот доле што ќе го читате е извадок од тој црковен алманах.<br />
<br />
Митрополит Мелетие: <b>Против чедоморството</b><br />
<br />
Познатиот италијански законодавец од минатиот век Рафаил Белестрини, вели: „Најјакиот доказ дека некој народ ја достигнал крајната граница на моралниот пад ќе биде времето кога абортусот ќе биде сметан како прифатлив и нешто нормално“.<br />
<br />
<a name='more'></a>Абортусите не се само сведоштво за моралната гнилост, пад и декаденција. Тие се и причината за сето тоа, водат кон тоа и му даваат поттик. <br />
<br />
Научните испитувања со најсовремени технолошки средства ни откриваат дека: <br />
<b>а)</b> по 18 денови од зачнувањето се чувствува работењето на срцето на плодот и функционира неговиот самостоен крвоток; <br />
<b>б)</b> по пет недели, јасно се распознава носот, образите и прстите на плодот;<br />
<b>в)</b> по шест недели, почнува да функционира централниот систем: јасно се распознава скелетот и почнуваат да функционираат бубрезите, стомакот и црниот џигер на плодот; <br />
<b>г)</b> по седум недели (50 дена) кај нероденото дете се распознаваат мозочните бранови. Малото дете веќе ги има потполно оформено сите внатрешни и надворешни органи. Има очи, нос, усни, јазик;<br />
<b>д)</b> по десет недели (70 дена), нероденото дете ги има сите особини коишто ги гледаме и кај роденото дете од 9 месеци;<br />
<b>ѓ)</b> по дванаесет недели (92 дена), т.е. три месеци детето ги има сите органи потполно оформени, дури и отпечатоците на прстите. Им преостанува уште само да се развијат. Плодот од три месеци веќе има толку живот во себе што ја врти главата, прави гримаси и движења, ја стега дланката, ја пронаоѓа својата уста и го цица своето прсте.<br />
<br />
Заговорниците за озаконување на абортусот тврдат дека еден таков закон ќе реши многу и големи проблеми. Но да не заборавиме дека и Хитлер со слични оправдувања го решаваше прашањето за Евреите. Кардиналот Вишински тоа го истакна во една прилика пред варшавските студенти: „Ние сме гробари коишто дозволија повторно да се запалат во нашата земја грозните крематориуми. Во нашиве денови постои во една полска болница крематориумска печка за спалување на телата на дечињата коишто не стигнале да се родат...Немаме право да ги проколнуваме поробувачите коишто во минатото ги потпалија печките на крематориумите во Полска (Аушвиц) кога тоа и ние денес го правиме. Да замолчиме да зборуваме за илјадниците луѓе убиени од непријателот во моментот кога бројот на убиените во последниве години ја надминува бројката на жртвите од концентрационите логори на смртта...“ <br />
<br />
По бројот на абортусите водат земјите коишто го озакониле (Куба, Полска, Романија...), кајшто процентот на абортусите надминува 60% од зачнувањата. Се смета дека во Полска има над 1 000 000 абортуси што одговараат на 702 000 раѓања!<br />
<br />
Црквата не ги прифаќа човечките сваќања како мерило за своето учење. Таа не зборува од земното. Таа е носител на вистината што ја проповедаше Господ Исус Христос. Нејзините ставови се од горе и се израз на божествената мудрост. Нејзините ставови се секогаш согласни со вистинската наука за човекот, но не и со лажната наука, со приземната и демонизираната „научност“. Во се’, секаде и за секогаш важат зборовите на светиот Апостол Павле: „Бог нека е вистинит, а секој човек е лажливец“.<br />
<br />
Резултат на антропологијата, биохемијата и биологијата не’ водат денес до заклучокот дека абортусот е убиство, со оглед на тоа дека со него се прекинува самостојниот живот којшто постои во полн степен. <br />
<br />
Овие современи резултати на науката се истоветни со учењето на Црквата, којашто вели: Плодот е самостоен и самопостоен живот, индивидувалност со сите права „од моментот на зачнувањето“. Точното прецизирање на „оформениот“ и „неоформениот“ (плод) за нас нема значење, вели Св. Василиј Велики.<br />
<br />
Ова основно начело силно го подвлекуваат и другите Свети Оци и црковни учители, како што се Григориј Богослов, Анастасиј Синаит, Максим Исповедник и други.<br />
<br />
Нивните ставови би можеле да ги сведеме во заклучокот што следува.<br />
<b>а)</b> „Онаа (жена) што намерно го уништува плодот потпаднува под вината за убиство“ (Василиј Велики, канон 2).<br />
<b>б)</b>„Оние коишто даваат треви за абортуси се убијци како и оние коишто примаат чедоморни отрови“ (Василиј Велики, канон 8).<br />
<b>в)</b> Соработката во абортусот е соработка во убиство. Свети Јован Златоуст го смета за соучесник во гревот убиство дури и мажот којшто ја оплодил жената што врши абортус. Еве што вели тој учител на Црквата: „Зошто сееш таму каде што земјата сака да го упропасти плодот? Каде што има голема бесплодност? Каде што има уништување пред раѓање? Зошто дури ни блудницата не ја оставаш да биде само блудница, туку ја правиш и човекоубиец! Зарем не согледуваш како од пијанството доаѓа блудот, од блудот прељуба, од прељуба убиство? Дури тоа е и нешто полошо од убиството, незнам како да го наречам. Зашто не само што го уништува родениот, туку го спречува и да се роди! Тоа значи дека и Божјиот дар го презираш? Се бориш и против неговите закони? И го прифаќаш како благослов тоа што е проклетство? И работилницата на раѓањето ја претворуваш во кланица? И жената дадена за раѓање деца ја спремаш за убиство?“ (Св. Јован Златоуст, Омилија 24, на посл. до Римј., 4, П.Г., том 60, 526)<br />
<br />
За Христовата Црква абортусот или прекинувањето на бременоста не е едноставно недозволен етички чин. Тоа е убиство. Убиство од најтежок вид зашто со него се лишува од животот едно човечко битие и тоа пред да го вкуси и пред да се удостои со крштение.<br />
<br />
Луѓето коишто вршат абортус на своите деца личат на Ирода којшто закла 14 000 дечиња за да биде мирен и спокоен во својот живот. Може дури да се рече дека се и полоши од него зашто тие 14 000 деца не беа негови сопствени.<br />
<br />
И секој оној којшто на било кој начин учествува во страшниот чин на абортусот, без разлика на тоа што тој самиот за тоа мисли, соучествува во делото на убиството и носи голем грев пред Бога, којшто ни дава апсолутна заповед: НЕ УБИВАЈ !<br />
<br />
<b>Што да се прави:</b><br />
<br />
Црквата си има свое уверување и свое илјадагодишно искуство. Никој не може да и го одземе правото да го изнесе својот став и да го брани, како што и другите имаат право да ги бранат своите ставови. Притоа Црквата има своја света должност:<br />
<b>а)</b> Првенствено на црковниот народ што поисцрпно да му го изнесе и да му го објасни својот став за абортусот и своето вековно искуство, на која основа таа и нејзините членови не ќе можат да се однесуваат кон абортусот поинаку, освен како спрема убиство.<br />
<b>б)</b> Должна е да обрати внимание на духовниците (свештениците и исповедниците) на овој толку сериозен проблем да не му пристапуваат со неодговорна снисходливост. Духовниците се должни, согласно со учењето, духот и вековното искуство на Црквата да ги воспитуваат своите верни, бидејќи кај нив сознание за светињата на секое поединечно човечко суштество, од моментот на неговото зачнување, па се до смртта и по смртта. Должни се, исто така, кај оние коишто на некој начин се огрешиле кон светињата на животот, особено со чедоморството, да го будат духот на покајанието, употребувајќи притоа не само исповест и поуки, туку ако треба, и строги епитимии. Главна цел на сето тоа треба да биде будењето на совеста и вистинската поправка на таквите да престанат со гревот. <br />
<b>в)</b> На оние коишто донесуваат закони и коишто се општествено одговорни, Црквата има обврска да им го посведочи својот став и барем да им го сврти вниманието на трагичните последици по човечноста и човечкото достоинство воопшто, озаконувањето на абортусот или на било каква утилитаристичка манипулација со основните и најсвети сфери на човечкото битие и живот. <br />
<b>г)</b> Црквата не би била тоа што е кога не би подвлекувала и не би истакнувала дека било кој метод на абортусот е рамен на злочин, зашто последиците се секогаш исти одземање на животот на човечко суштество.<br />
<b>д)</b> Црквата е особено должна да ги потсетува лекарите и бабиците на страшната и свештена одговорност пред Бога и пред човечкиот род, и пред сопствената совест, за светињата на животот на секое поединечно човечко суштество родено и неродено кое им е поверено во нивните раце, без оглед на неговата возраст.<br />
<b>ѓ)</b> Со саможртвена љубов, откриена и посведочена од Богочовекот Христос од неговото богочовечко дело, како нејзина суштина и содржина, Црквата е должна постојано да повикува на жртвување на себе си и својот живот за своите ближни, како единствено вистински и достоен на човекот начин на човечкото постоење на земјава, небото и на сите светови.<br />
<br />
Црквата треба секого и сите да ги потсетува дека со жртвување на другите на себеси и своето саможиво задоволство, било кои да се тие другите и на било која возраст да му припаѓаат – всушност со тоа се сатанизира човечката свест и совест и се расчовечува боголикото човечко суштество. На тој начин трагичните човечки проблеми постануваат уште потрагични и понерешливи.<br />
<br />
Проткаена и инспирирана со саможртвена и богочовечна љубов, Христовата Црква, наместо себељубивото чедоморство, како разрешување на социјалните, економските и др. проблеми, сега и секогаш, првенствено укажува на богољубивата и човекољубивата чесност и воздржание. И на Големата светиња Тајната на целомудрениот брак, како симбол на се’ преобразувачка тајна на Црквата.<br />
<br />
Длабочината на верата, стравот Божји, спремноста на жртва и вистинскиот Христијански живот се најдобар патоказ на верните за практичното решавање на овој најсериозен проблем. Следува дека Бог му ја дарува и разоткрива на човекот најдлабоката вистина и мудрост на живеењето преку она што е лудо во очите на светот, особено денешниот заслепен со похота и надмена памет.<br />
<br />
О. Григориј Григориатски : <b>Саможивост, абортус и слобода</b><br />
<br />
Прифаќањето и озаконувањето на абортусот како нешто што е природно и нормално значи нагрдување и прифаќање на саможивоста, а не на слободата. А секој трезвен човек ќе се сложи дека вистинската слобода не се наоѓа во егоистичкото задоволување на самите себе, уште помалку во робувањето на слепиот инстинкт, туку во откривањето и здобивањето на подлабокиот смисол на животот. За нас христијаните тоа значи откривање на Божјата волја за нас и нејзиното исполнување врз нас и врз светот околу нас. Тоа е можно да се постигне само единствено со почитување на светоста на животот и со надминување на нас самите и со подвижничко исполнување на нашите обврски спрема Бога и ближниот.<br />
<br />
Вистински слободен сум не тогаш кога го исполнувам и го правам тоа што ми го наметнува егоизмот и самољубието, туку тогаш кога го правам тоа што од мене го бара самопожртвуваната љубов. Единствено така може човек да се оправда и да стекне смисла за жртвување на себе си за великите цели, за вистината, за ближниот и татковината, вистинската човечност, честитоста.<br />
<br />
Современиот духовен безизлез доаѓа од таму што во нашето општество се повеќе преовладува самољубието и саможивоста. Според Отците на Црквата самољубието е болна љубов спрема нас самите и корен на сите зла. Цивилизацијата, која се заснова на саможивоста, полека, но сигурно постанува цивилизација на безизлезот.<br />
<br />
Ако во името на слободата е оправдано да се вршат абортуси, т.е. убивање на најнезаштитените суштества, зошто тогаш да не е слободно да се вршат и други злочини? Зарем нас не не’ вознемирува умножувањето на бројот на злочините во светот, се’ пошироката употреба на дрогата кај младите? Всушност, ако човекот е навистина само еволуирано животно, а не икона на живиот и вечен Бог, на што тогаш се основа и во што се состои човечкото достоинство? Што тогаш го спречува газењето и уништувањето на човечката личност? Зошто тогаш се чудиме на современите анархисти, коишто анархијата и насилието ги вршат поради анархија, ослободувајќи се од лицемерните оправдувања и „светите“ цели, коишто ги поставиле нивните татковци и претходници.<br />
<br />
Со нашите сопствени раце ги поткопуваме темелите на нашето општество и создаваме предуслови за разурнување и обесветување на се’. Нашето младо поколение денес најмногу страда од тоа што ние постарите му го предаваме и му оставаме во наследство едно „општество“ заболено, обезбожено и материјализирано, затруено со саможивост и безбедност.<br />
<br />
<br />
<b>Извор:</b> Светиклиментово слово, Црковен алманах, 1993<br />
<br />
<a href="http://www.youtube.com/watch?v=YUGnr5MswA0&feature=related">http://www.youtube.com/watch?v=YUGnr5MswA0&feature=related</a><br />
<a href="http://www.youtube.com/watch?v=pIf29UZ4jxk">http://www.youtube.com/watch?v=pIf29UZ4jxk</a><br />
<a href="http://www.youtube.com/watch?v=Ov-Q-XbQ_KE">http://www.youtube.com/watch?v=Ov-Q-XbQ_KE</a><br />
<a href="http://www.youtube.com/watch?v=7OkT88uwQtM&feature=related">http://www.youtube.com/watch?v=7OkT88uwQtM&feature=related</a>Crnorizechttp://www.blogger.com/profile/18114036344952817024noreply@blogger.com2tag:blogger.com,1999:blog-2424826361276233962.post-40800662221974097072010-05-18T12:58:00.008+02:002010-05-24T19:54:14.227+02:00Гордост и Ми<b>Г</b>ордост у нама то је рак рана<br />
Гордост у души вечна је тама<br />
Гордост уздиже ал’ срце слама<br />
Где гордост царује ту влада тама.<br />
<br />
<br />
<b>К</b>роз гордост долазе, лењост, празнина<br />
Стање очаја и чамотина<br />
Духовна пустош и права тама<br />
Кроз гордост демон влада са нама.<br />
<br />
<br />
<b>Г</b>ордост нас диже до егоизма<br />
А душу обара до песимизма<br />
Нуди човеку живот без Бога<br />
И ставља човека изнад тога.<br />
<br />
<a name='more'></a><br />
<br />
<b>К</b>ад гордост дигне малог човека<br />
Разочарење страшно га чека<br />
Кад властољубље и гордост споји<br />
У душу радост не постоји.<br />
<br />
<br />
<b>Ј</b>ош кад се норме живота сруше<br />
То је убиство властите душе<br />
Тад човек не види светлост у души<br />
Због силне жеље, гордост га сруши.<br />
<br />
<br />
<b>А</b> гордост сваког вреба човека<br />
Док Господ стрпљиво на нас чека<br />
На покајање из наше душе<br />
На дела праведна која не гуше.<br />
<br />
<br />
<b>О</b>дбаци гордост, смиреност наѓи<br />
Да живот постане лепши и слаѓи<br />
Смирене Господ воли и љуби<br />
Смирени човек душу не губи.<br />
<br />
<br />
<br />
<br />
<b>У Шиду 21.03.2006 год.</b>Crnorizechttp://www.blogger.com/profile/18114036344952817024noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-2424826361276233962.post-25757178904069815462010-04-04T18:47:00.003+02:002010-04-07T21:22:07.777+02:00Христос воскресе !По повод Христовото Воскресение, сакам нешто да ви пишам браќа и сестри. Најпрво да ви го честитам празникот со поздравот ХРИСТОС ВОСКРЕСЕ!<br />
<br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;"><a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhs8Cncf7Kilz8HznRfjQnSktS4HFvKYcJk8Ch0p7fjrLnJFqMwvAvOWz3BG3jCxpe9AzZYVAnR2w-uU-zvMQHfj0gAR8uNhqVBViCpoqYNwvxMYrWLc3Zz0gPcs6TQ2dfxP1EbidzBu4M/s1600/Voskresenie_2.jpg" imageanchor="1" style="clear: left; float: left; margin-bottom: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhs8Cncf7Kilz8HznRfjQnSktS4HFvKYcJk8Ch0p7fjrLnJFqMwvAvOWz3BG3jCxpe9AzZYVAnR2w-uU-zvMQHfj0gAR8uNhqVBViCpoqYNwvxMYrWLc3Zz0gPcs6TQ2dfxP1EbidzBu4M/s320/Voskresenie_2.jpg" /></a></div>Христос живееше и пострада за нас грешниците. Ни остави пример и поука од Самиот Себе како ние треба да живееме за да се спасиме. Да ги пазиме и исполнуваме неговите заповеди и да го следиме Него, Светлината на светот и Спасителот наш. Христос живееше и пострада за нас, за да и ние живееме и пострадаме за Христа. Он стана човек, за да ние станеме богови по благодат. Христос се даде Самиот Себе жртва за да не спаси нас грешниците, кои преку Адам и Ева паднавме во грев и се оддалечивме од Бога. Но, Бог не го остава своето создание, туку премудро промислува како да го избави, со што го праќа Својот Единороден Син да ги земе гревовите на светот. Од животот на нашиот Господ Исус Христос ние да се поучиме како треба да живееме за да добиеме вечно живеалиште, зашто Он рече: „Поучете се од Мене зашто Сум кроток и смирен и ќе најдете мир на душите ваши“. Така и ние секое страдање ради Христа да го примаме кротко и смирено, да трпиме секакви прогони ради Христа, да правиме секакви добри дела ради Христа. Затоа што Самиот Христос рече: „Блажени сте вие, кога ќе ве срамат и ќе ве прогонуваат и кога ќе говорат против вас секакви лоши зборови лажно заради Мене“.<br />
<br />
<a name='more'></a>Браќа и сестри, овој живот е краток, а сите ние тука сме патници. Но какви патници? Не сме патници кои треба да одиме од едно место на друго место, не сме патници кои треба да собираме секакви материјални добра, не такви патници, таквите кои не мислат на Бога и си собираат материјални богатства тука на земјата Бог нема да ги прими во Царството Негово. Но, ние сме поинакви патници. Да се запрашаме зашто Бог го создаде човекот? Да се запрашаме зашто Бог ни го дал животот? Бог го создаде човекот за да му служи Нему, значи Бог ни го дава животот за да му послужиме Нему и на нашите ближни. Ако Бог бара од нас да му служиме и да го бараме Него, и ако за тоа ни ветил вечни живеалишта и богатства, зашто тогаш ние собираме тука богатства и зашто не го бараме Оној кој не создаде и кој не одржува во живот? <br />
<br />
Значи кој е нашиот пат? Нашиот пат води кон Бога, води кон Неговото вечно Царство кое Ни го ветил, но тоа Царство ќе го зграбат само силните, само оние кои го бараат Бога, само оние кои живеат според Божјите заповеди, само оние кои веруваат во Господа Исуса Христа, само оние кои ќе се покајат и кои ќе ги исправат своите животи според заповедите Божји, само таквите ќе застанат од десната страна на Господа. Ете такви патници треба да бидеме ние, да итаме по Бога, да го бараме Бога, да бараме прошка од Него за нашите прегрешенија, да се каеме, да одиме во Црква, да веруваме, да се надеваме, да сакаме, да бидеме смирени и кротки. Ако вака чекориме со вера и надеж, Бог ќе се смилува на нас и ќе не спаси. Но, ако бараме тука на земјата правда, ако собираме тука на земјата богатства и се надеваме на нив, ако не се смириме, ако не одиме во Црква, ако во нашите мисли не е Бог, тогаш нашиот пат е залуден и води кон адот, води кон сигурна и вечна смрт.<br />
<br />
Браќа и сестри, да се угледаме на Господ Исус Христос и да чекориме така полека, трпеливо, смирено, но сигурно. Господ Исус Христос ни е најубав пример како секој православен христијанин треба да живее за да наследи Царство Божјо. Па ако Христос мораше да пострада за да влезе во Царството на Својот Отец, зашто не и ние да пострадаме? Овој живот е привремен и поминува. Затоа браќа и сестри што побрзо да се покаеме и да тргнеме по стапките Христови, ако сакаме да се спасиме. Зашто нашата правда и нашите богатства не се од овој свет, туку Бог ги чува за другиот – вечниот живот.<br />
<br />
Браќа и сестри се обидов да напишам еден мал текст од љубов према Христа и вас. Колку е добар незнам, но се надевам дека ви се допадна и дека барем малку ќе допре до вас. Ве молам да се молите за мене најгрешниот меѓу грешниците. <br />
<br />
По молитвите на Пресвета Богородица и на сите светители, Господ Исус Христос да се смилува на нас грешниците и да не спаси. Амин.Crnorizechttp://www.blogger.com/profile/18114036344952817024noreply@blogger.com1tag:blogger.com,1999:blog-2424826361276233962.post-14840605602458189452010-03-21T20:32:00.003+01:002010-06-08T23:35:12.305+02:00Поуки од Свети Антониј Велики<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;"><a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEiv1NiUdjIusaXVFnpG8LbzVy6u8Y-0M34TBusiTBcf3WA-tOUlThUK_sfUSycQQbb19lID5LTT594uSVOFwA2gFggwqQ_utlzya-oyK96zO9EjIc4tbSuyWo9ofdF74VXRPE4Nkv9qU1k/s1600/Anthony_the_Great.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="320" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEiv1NiUdjIusaXVFnpG8LbzVy6u8Y-0M34TBusiTBcf3WA-tOUlThUK_sfUSycQQbb19lID5LTT594uSVOFwA2gFggwqQ_utlzya-oyK96zO9EjIc4tbSuyWo9ofdF74VXRPE4Nkv9qU1k/s320/Anthony_the_Great.jpg" width="251" /></a></div>1.Почетокот на подвижничкиот живот е послушништвото.<br />
2.Бидете потполно уверени, дека нема да напредувате духовно, нема да растете и да се усовршувате, ниту ќе можете да го разликувате доброто од злото, ако не ги слушате и ако не им се покорувате на вашите духовни отци.<br />
<a name='more'></a>3.Демоните штом ќе забележат некој христијанин, а особено некој монах, како се труди и напредува во духовниот живот, веднаш се обидуваат да го нападнат на неговиот пат преку соблазни со лоши помисли. Но, не треба да се плашиме од овие напади, бидејќи молитвите, постот и верата во Господа веднаш ги прогонуваат нашите духовни непријатели.<br />
4.Ако човек одлучи да се поправи и почне да бега од секое зло, вооружувајќи се против него со плач, смиреност, воздивнувања, пост, бдеења, сиромаштија и со многу молитви кон Бога, тогаш Бог ќе му помогне со Својата благодат и ќе го избави од сите страсти на душата.<br />
5.Господ не ни рекол дека наградите ќе бидат овде на земјата, туку дека овде ќе имаме искушенија, незгоди, жалости и страдања, а дека наградите ќе бидат таму - во другиот живот. Овој живот е патување сврзано со подвизи и искушенија.<br />
6.Ако некој кога разговара со тебе, и те праша за нешто што е спасоносно за неговата душа, одговори му; а ако те прашува за нешто, што нема да биде корисно за неговата душа, биди како глув, кој не слуша, и како нем, кој не говори.Crnorizechttp://www.blogger.com/profile/18114036344952817024noreply@blogger.com1tag:blogger.com,1999:blog-2424826361276233962.post-26705601637215730322010-03-03T18:54:00.004+01:002010-03-03T18:59:43.678+01:00Духовни поукиОвие три работи Бог ги бара од секој човек што примил крштевање: од душата бара правилна вера, од устата вистина, од телото непорочност.<br />
(Ава Григориј)<br />
<br />
Должни сме да умреме за самите себеси, за да живеат другите! Христос рече: Не плашете се да го загубите животот, служејќи му на братот! Кој му служи на својот ближен, ја спасува својата душа за вечниот живот!<br />
Старец Софрониј (Сахаров)<br />
<a name='more'></a><br />
Обидете се никогаш да не го обвинувате ближниот, туку помолете се за него! Кога некого осудуваме за неговите мани, тоа значи дека не ги гледаме нашите! <br />
Старец Софрониј (Сахаров)<br />
<br />
Во состојба на нашиот пад, ние не сме способни точно да му судиме на нашиот брат. Не бидете толку сигурни дека вашиот брат греши! Не му судете! <br />
Старец Софрониј (Сахаров)<br />
<br />
<br />
Го прашаа браќата авва Агатон: „Која добродетел меѓу сите подвизи бара најмногу труд?“ <br />
А тој им одговори: „Простете ми, мислам дека нема поголем труд од молитвата кон Бога. Кога човекот сака да се моли, сакаат и непријателите да го прекинат во тоа. Зашто знаат дека ништо не може да ги спречи освен молитвата кон Бога. И каков живот и да води човекот, ако е истраен во него, стекнува спокојство, а молитвата бара борба да последниот здив“. <br />
(од Старечникот)<br />
<br />
<br />
Кога некој не ги забележува своите грешки, тоа е знак дека се наоѓа во сатанска состојба: ѓаволот никогаш не ги гледа и не се кае за своите гревови. Но човекот се кае во смирение и затоа Бог го сака.<br />
(Монах Анатолиј Оптински)<br />
<br />
<br />
Плаши се од Господ, сине мој! Да не го изгубиш венецот што ти е приготвен, да не бидеш отфрлен од Христа во најкрајна темница и вечна мака. Стој храбро во верата, и ако е неопходно, со радост трпи ги прогоните и другите неволји, оти со тебе ќе биде Господ... и Светите Маченици и Исповедници со радост ќе гледаат на твојот подвиг. <br />
(Св.Антониј Оптински)<br />
<br />
<br />
„Подобро би ти било да дадеш јазикот да ти го отсечат, отколку да молчиш кога се обидуваат вистинската вера да ја извалкаат“<br />
(св. Теодор Студит) <br />
<br />
<br />
Христијанин без одење во Црква, без молитва, без исповед, без Света Евхаристија (Причест) е неоградено лозје, на кое во секој час му е отворена капијата за крадци т.е. демоните за да го растурат.<br />
(Старец Харалампиј) <br />
<br />
<br />
Необразованите и глупавите мислат дека поуките и советите се – смешни, и не сакаат да им се покоруваат, затоа што тие се огледало на нивната глупост. <br />
(Преп.Антониј Велики)<br />
<br />
<br />
Патот на спасението колку што ветува идни блага, толку тешкотии на сегашноста открива.<br />
(Св.Василиј Велики)<br />
<br />
<br />
Крепоста (силата) на царот лежи во многубројната војска, а крепоста на пустиникот лежи во многу молење.<br />
(Св.Јован Златоуст)Crnorizechttp://www.blogger.com/profile/18114036344952817024noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-2424826361276233962.post-62249282904943576642010-02-02T21:01:00.004+01:002010-02-02T21:17:47.699+01:00Порака до тебе од непознат светогорски старецСинко, можеби нема ни малку да обратиш внимание на овие мои зборови. Но, Бог знае дека само од сочувство и љубов кон тебе и грижејќи се за твое добро, ти зборувам и ти го изнесувам сето ова. Не ти барам ништо. <br />
<br />
И Христос не ти бара ништо. На Бога ништо не Му е потребно. Единствено што сака е тебе да ти е добро. Тој сака и ти да се радуваш со Него, како и толку многу други што му се радуваат. Те љуби и те посакува во Своја близина, како што таткото го љуби своето чедо.<br />
<a name='more'></a><br />
Меѓутоа, ти дава и право да Го отфрлиш, Него, својот Отец и Создател. Толку ја почитува твојата слобода, толку го цени твојот слободен избор! Не те сака во Своја близина присилно, ниту како некаков роб, туку како слободно чедо на Благодатта Негова. Те сака како Свој брат и пријател. <br />
<br />
Ако Го прифатиш, Тој прв ќе дојде и ќе се радува со тебе. Ќе пребива во тебе и ќе ти го даде Својот спокој. Толку ќе бидеш спокоен, што ќе плачеш од радост и среќа каква што неможеш ни да замислиш. Ќе му благодариш и ќе Го прославуваш. <br />
<br />
Ако пак, Го отфрлиш, ќе го прифати тоа со горчина и ќе си замине. Нема да ти нанесе ама баш никакво зло. Само ќе ја боледува твојата болка, твојата несреќа, твојот пустош, затоа што ќе бидеш далеку од Него. Трпеливо ќе чека пред вратата од домот на твојата душа, зашто, можеби, за среќа, ќе се покаеш и ќе те чека до крај, за повторно да те приведе при Себе.<br />
<br />
Прими го, дете мое, како што ти реков и ако сакаш, заради радоста своја, задржи Го!Crnorizechttp://www.blogger.com/profile/18114036344952817024noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-2424826361276233962.post-70258309830375350722010-01-31T12:52:00.001+01:002010-01-31T12:55:14.848+01:00Свети Атанасиј Велики, архиепископ Алесандриски<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;"><a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhdfdkyVeQ9ZSuocPFsFaWg4RmKejhJC3ebRHyoSHXEdCwWNSm1q7ETA80u_IWCZJXRM27GhZKKd_GX9xXL3HNWG_4GVmngAOIQ0foRwcmg6aOgyuue_UyimAbzyJrc2jx2F5yyzPJ7KYU/s1600-h/%D0%A1%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B8+%D0%90%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%81%D0%B8%D1%98+%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8,+%D0%B0%D1%80%D1%85%D0%B8%D0%B5%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BF+%D0%90%D0%BB%D0%B5%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D1%80%D0%B8%D1%81%D0%BA%D0%B8.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="400" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhdfdkyVeQ9ZSuocPFsFaWg4RmKejhJC3ebRHyoSHXEdCwWNSm1q7ETA80u_IWCZJXRM27GhZKKd_GX9xXL3HNWG_4GVmngAOIQ0foRwcmg6aOgyuue_UyimAbzyJrc2jx2F5yyzPJ7KYU/s400/%D0%A1%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B8+%D0%90%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%81%D0%B8%D1%98+%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8,+%D0%B0%D1%80%D1%85%D0%B8%D0%B5%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BF+%D0%90%D0%BB%D0%B5%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D1%80%D0%B8%D1%81%D0%BA%D0%B8.jpg" width="278" /></a></div><span class="Apple-style-span" style="font-family: Verdana, Tahoma, sans-serif;"><span class="Apple-style-span" style="font-size: small;">Роден во Александрија 296 година. Од детството наклонет кон духовниот призив. Беше ѓакон кај архиепископот Александар и го придружуваше својот архиепископ на Првиот Вселенски Собор во Никеја. На овој Собор многу се прослави со неговата ученост, благочестие и ревност за Православието. Многу придонесе за побивањето на Ариевата ерес и за утврдувањето на Православието. Го напиша Симболот на Верата кој на Соборот беше усвоен. По смртта на Александар, Св. Атанасиј беше избран за архиепископ Александриски. Во архиепископскиот чин остана над четириесет години, иако не беше цело време на архиепископскиот престол. Речиси сиот живот беше гонет од еретиците. Од царевите најмногу го гонеа: Констанциј, Јулијан и Валент; од епископите Евсевиј Никомидиски со уште мнозина други; а од еретиците Ариј и неговите следбеници.</span></span><br />
<span class="Apple-style-span" style="font-family: Verdana, Tahoma, sans-serif;"><span class="Apple-style-span" style="font-size: small;"></span></span><br />
<span class="Apple-style-span" style="font-family: Verdana, Tahoma, sans-serif;"><a name='more'></a>Беше принуден да се крие од гонителите дури и во бунар, во гроб, по приватни куќи, по пустини. На двапати бегаше во Рим. Дури пред смртта едно време проживеа мирно како добар пастир сред своето стадо, коешто вистински го љубеше. Мал е бројот на светителите што се толку клеветени и толку злосторнички гонети како Св. Атанасиј. Но неговата голема душа најпосле излезе победоносна од сета таа долготрајна и страшна борба. За совет, утеха и морална потпора често одеше кај Свети Антониј, кого го почитуваше како свој духовен отец. Човекот којшто ја формулираше најголемата вистина мораше и да пострада за таа вистина, додека Господ не го упокои во Своето Царство овој Свој верен раб, во 373 година.</span><br />
<span class="Apple-style-span" style="font-family: Verdana, Tahoma, sans-serif;"><span class="Apple-style-span" style="font-size: small;"><br />
</span> </span><br />
<span class="Apple-style-span" style="font-family: Verdana, Tahoma, sans-serif;"><b><span class="Apple-style-span" style="font-size: small;">Извор:</span></b><span class="Apple-style-span" style="font-size: small;"> </span><span class="Apple-style-span" style="font-family: 'Times New Roman';"><a href="http://www.mpc.org.mk/kalendar.asp"><span class="Apple-style-span" style="font-size: small;">http://www.mpc.org.mk/kalendar.asp</span></a></span></span>Crnorizechttp://www.blogger.com/profile/18114036344952817024noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-2424826361276233962.post-58010240995995724282010-01-29T12:49:00.002+01:002010-01-29T13:09:58.557+01:00Гревот<div class="MsoNormal"><span lang="MK" style="line-height: 115%;"><span class="Apple-style-span" style="font-size: small;">Драги читатели, ние сме создадени за Бога и единствено во Него го наоѓаме врховното блаженство, по кое копнее нашето срце. Ништо друго надвор, од Бога не може да ја усреќи нашата душа! Дајте му на човек се што ќе посака, тој ќе му се радува на тоа одредено време, но потоа ќе стане рамнодушен бидејќи чувствува дека му недостасува нешто друго, многу повозвишено. Зарем и детето не и се радува на новата играчка се додека не огладни? Тогаш ја фрла играчката и бара леб. И меѓу најгласните задоволства на животот, и меѓу најголемите постигнувања на светот, некаква неискоренлива внатрешна глад за правда, и мир и радост во Сетитот Дух (Рим.14,17) ја мачи нашата душа и не дава мир! </span><span class="Apple-style-span" style="font-size: small;"><o:p></o:p></span></span></div><div class="MsoNormal"><span class="Apple-style-span" style="font-size: small;"><span class="Apple-style-span" style="line-height: 18px;"></span></span></div><a name='more'></a><span lang="MK" style="line-height: 115%;"><span class="Apple-style-span" style="font-size: small;">Тој благословен глад е глад за Бога. Во право е блажени Августин кога во своите „Исповеди“ пред Бога, вели</span></span><span style="line-height: 115%;"><span class="Apple-style-span" style="font-size: small;">: </span></span><span lang="MK" style="line-height: 115%;"><span class="Apple-style-span" style="font-size: small;">„Ти не создаде за Себеси и нашето растревожено срце е неспокојно, се додека не добие успокојување во Тебе“.</span></span><br />
<div class="MsoNormal"><span class="Apple-style-span" style="line-height: 18px;"><span class="Apple-style-span" style="font-size: small;"><br />
</span> </span></div><div class="MsoNormal"><span lang="MK" style="line-height: 115%;"><span class="Apple-style-span" style="font-size: small;">Единствениот гостин, Кој може да ја усреќи нашата душа е Бог. А штом Бог е нашето највисоко блаженство и најголемо добро, вистина е дека она, што ни го попречува патот кон Бог, за нас е најголемото зло. А такво зло е </span><b><span class="Apple-style-span" style="font-size: small;">гревот.</span></b><span class="Apple-style-span" style="font-size: small;"><o:p></o:p></span></span></div><div class="MsoNormal"><span class="Apple-style-span" style="line-height: 18px;"><b><span class="Apple-style-span" style="font-size: small;"><br />
</span> </b></span></div><div class="MsoNormal"><span lang="MK" style="line-height: 115%;"><span class="Apple-style-span" style="font-size: small;">Напразно, некои, непросветени луѓе, го бараат најголемото зло за човекот на друго место, надвор од гревот. Едни за најголемо зло ги сметаат болестите, други – сиромаштијата, трети – смртта. Но, ниту болестите, ниту сиромаштијата, ниту смртта, ниту, пак, која и да било земна несреќа, може да биде за нас поголемото зло од гревот. Бидејќи тие земни несреќи не не одвојуваат од Бога ако ние искрено Го бараме, туку напротив, не доближуваат до Него. </span><span class="Apple-style-span" style="font-size: small;"><o:p></o:p></span></span></div><div class="MsoNormal"><span class="Apple-style-span" style="line-height: 18px;"><span class="Apple-style-span" style="font-size: small;"><br />
</span> </span></div><div class="MsoNormal"><span lang="MK" style="line-height: 115%;"><span class="Apple-style-span" style="font-size: small;">Светите апостоли биле сиромашни, но збогатувале многумина (2.Кор.6,10). Па и при сиромаштија биле богати, бидејќи го поседувале прекрасниот Божји дар – небесната благодат, која уште во овој живот ги направила бескрајно блажени! За нив, сиромаштијата, можела да биде големо зло, но сепак, тие се здобиле со сокровиште во вечниот живот?!</span><span class="Apple-style-span" style="font-size: small;"><o:p></o:p></span></span></div><div class="MsoNormal"><span class="Apple-style-span" style="line-height: 18px;"><span class="Apple-style-span" style="font-size: small;"><br />
</span> </span></div><div class="MsoNormal"><span lang="MK" style="line-height: 115%;"><span class="Apple-style-span" style="font-size: small;">Болестите не се најголемото зло за човекот, бидејќи болестите на телото, поднесени со смирение, вера и трпеливост, можат да ја излекуваат душата болна од грев и да ја доближат до Бога – најголемото богатство на човекот. </span><span class="Apple-style-span" style="font-size: small;"><o:p></o:p></span></span></div><div class="MsoNormal"><span class="Apple-style-span" style="line-height: 18px;"><span class="Apple-style-span" style="font-size: small;"><br />
</span> </span></div><div class="MsoNormal"><span lang="MK" style="line-height: 115%;"><span class="Apple-style-span" style="font-size: small;">И смртта, за оние што веруваат, не е страшна, бидејќи преку неа како низ врата се оди кај Бог, Кого Го сакаме и Кој не сака, Кој за оние што Го сакаат го подготвил она, „што око не вие, уво не чу, ниту на човек на ум му падна“ (1.Кор.2,9)!</span><span class="Apple-style-span" style="font-size: small;"><o:p></o:p></span></span></div><div class="MsoNormal"><span class="Apple-style-span" style="line-height: 18px;"><span class="Apple-style-span" style="font-size: small;"><br />
</span> </span></div><div class="MsoNormal"><span lang="MK" style="line-height: 115%;"><span class="Apple-style-span" style="font-size: small;">А, гревот е најголемата несреќа на срцето – оттргнатост од сокровиштето на благодатта. Гревот е смртоносна болест на душата. Болест што не лишува од земните и небесните радости. Гревот е страшна и непрежална духовна смрт, што вечно не откинува од радоста на рајските жители и не погребува во темнината на адот!</span><span class="Apple-style-span" style="font-size: small;"><o:p></o:p></span></span></div><div class="MsoNormal"><span class="Apple-style-span" style="line-height: 18px;"><span class="Apple-style-span" style="font-size: small;"><br />
</span> </span></div><div class="MsoNormal"><span lang="MK" style="line-height: 115%;"><span class="Apple-style-span" style="font-size: small;">Нема, нема поголемо зло за човекот од гревот! Тој ги погубува и телото и душата! Тој го загорчува сегашниот и вечниот живот! Тој ги предизвикува раздорите во семејствата, кавгите помеѓу соседите, недоразбирањата помеѓу роднините! Тој го запалува огнот на злобата помеѓу народот! Тој ја возгордува и ја ожесточува душата! Тој го труе со завист срцето! Тој го изгонува од градите чувството за светост и ги поканува демоните да се вселат таму! Тој не откинува од Бога! Тој го гаси сето она што ни свети во срцата. Тој не учи на лагата, стомакоугодувањето, егоизмот и среброљубието! Тој не тера да зборуваме лошо за ближните и да ги осудуваме! Тој ни ја поттикнува раката на кражба! Тој не исполнува со гнев и лутина! Тој ни шепнува да се одмаздуваме! Тој ги прави сите насилства, блудови и престапи! Тој е причината за сите болести, страдања, неправди, насилства, крвопролевања и војни! Тој ги исполнил душите на сите нас со неподнослива духовна смрдеа! Тој ја разлева таа смрдеа во однесувањето помеѓу нас самите!</span><span class="Apple-style-span" style="font-size: small;"><o:p></o:p></span></span></div><div class="MsoNormal"><span class="Apple-style-span" style="line-height: 18px;"><span class="Apple-style-span" style="font-size: small;"><br />
</span> </span></div><div class="MsoNormal"><span lang="MK" style="line-height: 115%;"><span class="Apple-style-span" style="font-size: small;">Дали сте се запрашале, зошто е загушливо во светот? Зошто мачно се живее? Зошто не можеме да се поднесуваме еден со друг? Одговорот е</span></span><span style="line-height: 115%;"><span class="Apple-style-span" style="font-size: small;">: </span></span><span lang="MK" style="line-height: 115%;"><span class="Apple-style-span" style="font-size: small;">гревот ја затрул атмосферата на животот. Сите ние сме болни од грев. И ако нелекуваните рани по телото предизвикуваат неподнослива смрдеа, колку пострашна е смрдеата од гревот!</span><span class="Apple-style-span" style="font-size: small;"><o:p></o:p></span></span></div><div class="MsoNormal"><span class="Apple-style-span" style="line-height: 18px;"><span class="Apple-style-span" style="font-size: small;"><br />
</span> </span></div><div class="MsoNormal"><span lang="MK" style="line-height: 115%;"><span class="Apple-style-span" style="font-size: small;">Како што болестите на телото може да бидат надворешни (видливи) и внатрешни (сокриени), така и гревовите, како болести, на душата, може да бидат видливи и невидливи. Ние честопати се успокојуваме, што можеме да ги сокриеме гревовните рани на нашата душа од очите на тие околу нас. Во очите на оние околу нас, изгледаме како добри и пристојни луѓе. Но, од Бог ништо не може да скриеме. Неговите очи се посветли од Сонцето и проникнуваат насекаде. Кога би можеле да ја фотографираме или пак, со помош на некакви духовни рентгенски леќи да ја видиме скриената духовна состојба на секој од нас, или пак, на целиот човечки род, тогаш би не опфатил ужас! </span><span class="Apple-style-span" style="font-size: small;"><o:p></o:p></span></span></div><div class="MsoNormal"><span class="Apple-style-span" style="line-height: 18px;"><span class="Apple-style-span" style="font-size: small;"><br />
</span> </span></div><div class="MsoNormal"><span lang="MK" style="line-height: 115%;"><span class="Apple-style-span" style="font-size: small;">Гревот е едно бескрајно зло, што е навреда за бескрајниот Бог. Господ ни заповедал да не грешиме. А ние грешиме, и со тоа, го навредуваме бескрајното величие на Творецот. </span><span class="Apple-style-span" style="font-size: small;"><o:p></o:p></span></span></div><div class="MsoNormal"><span class="Apple-style-span" style="line-height: 18px;"><span class="Apple-style-span" style="font-size: small;"><br />
</span> </span></div><div class="MsoNormal"><span lang="MK" style="line-height: 115%;"><span class="Apple-style-span" style="font-size: small;">Словото Божјо рече</span></span><span style="line-height: 115%;"><span class="Apple-style-span" style="font-size: small;">: </span></span><span lang="MK" style="line-height: 115%;"><span class="Apple-style-span" style="font-size: small;">„Гревот е беззаконие“ (1.Јов.3,4). Тоа значи</span></span><span style="line-height: 115%;"><span class="Apple-style-span" style="font-size: small;">: </span></span><span lang="MK" style="line-height: 115%;"><span class="Apple-style-span" style="font-size: small;">гревот е нарушување на Божјиот закон. Секој нарушен закон, било граѓански или природен, со себе повлекува и казна. Гревот како задушување на највисокиот закон – светата Божја волја – води кон најтешки казни. Тие казни, можат да бидат, времени и вечни. Времените Бог ги праќа за вразумување и исправување. Ако се покаеме и се измириме со Бог, ќе се избавиме од вечните казни. Но, ако останеме во нашите гревови со ожесточеност, ако не сакаме да се покаеме за нив, ако сме упорни во богопротивното расположение, Бог ќе не остави да одиме каде што сакаме. </span><span class="Apple-style-span" style="font-size: small;"><o:p></o:p></span></span></div><div class="MsoNormal"><span class="Apple-style-span" style="line-height: 18px;"><span class="Apple-style-span" style="font-size: small;"><br />
</span> </span></div><div class="MsoNormal"><span lang="MK" style="line-height: 115%;"><span class="Apple-style-span" style="font-size: small;">Крајот на гревот е конечно раскинување со Бога, и бидејќи Бог е радост на човековото срце, раскинот со Бога е лишување од таа радост, т.е. вечна мака. Штом гревот во својата суштина е толку страшен и според последиците толку погибелно зло, како тогаш, сите ние, толку лесномислено грешиме? Како сме стигнале дотаму, толку интимно да се спријателиме со нашите гревови, да свикнеме на нив до тој степен, што мнозина, ако не и сите, претпочитаат да мислат дека гревот е нешто неизбежно во животот! И како сме можеле и се уште можеме, да ги трпиме нечистотиите, правот и пајажината во одаите на нашите срца, живеејќи со тапа бесчувствителност во тоа безредие, во смрдеата на нашите беззаконија! Сето тоа е едноставно необјасниво, но тоа е факт. Огрубени, морално затапени, сме станале глуви кон повиците на нашата сопствена совест и кон грижата за нашето спасение. И таа безличност стигнала дотаму што ја потценуваме тежината и судбоносноста на нашите злодела. Сметаме дека кога грешиме не правиме ништо особено. О, кога би можеле да ја измериме сета тежина на нашите гревови и кога би мжеле јасно да почувствуваме дека тој товар не влече кон дното на адот, попрво би се согласиле земјата да не проголта и скалите да не потрупаат, отколку да грешиме и да Го гневиме Бога! </span><span class="Apple-style-span" style="font-size: small;"><o:p></o:p></span></span></div><div class="MsoNormal"><span class="Apple-style-span" style="line-height: 18px;"><span class="Apple-style-span" style="font-size: small;"><br />
</span> </span></div><div class="MsoNormal"><span lang="MK" style="line-height: 115%;"><span class="Apple-style-span" style="font-size: small;">Ако си замислиме една вага и на едниот тас да ги ставиме човечките гревови, а на другиот – светоста на сите светли духови кои се на небото и на сите праведници што живеле на земјата, таа севкупна светост на небесата и земјата не би можела да го подигне тасот со човечката огревовеност. Само Божјата сила може да го подигне. Затоа Бог Го испрати на земјата Својот Единороден Син, па Он, со Својата голготска жртва, да го искупи човечкиот грев. Оттогаш, сите гревови, на сите луѓе, од сите времиња, можат да бидат простени, само треба да се принесе покајание за нив. Оттогаш, нема грев што е потежок од тежината на Божјото милосрдие. „Бог толку многу го засака светот што Го даде и Својот Единороден Син, па се што верува во Него да не погине, но да има живот вечен“. „И еве Го Агнецот Божји Кој го зеде на Себе гревот од светот“.</span><span class="Apple-style-span" style="font-size: small;"><o:p></o:p></span></span></div><div class="MsoNormal"><span class="Apple-style-span" style="line-height: 18px;"><span class="Apple-style-span" style="font-size: small;"><br />
</span> </span></div><div class="MsoNormal"><span lang="MK" style="line-height: 115%;"><span class="Apple-style-span" style="font-size: small;">Брзајте, грешници! Има и за нас избавување! Исус Христос, Кој на Своите плеќи го понесе гревот на целото човештво и Кој со Својата смрт на крстот плати за нашите долгови кон Бог, може да ги понесе и нашите гревови на Своите рамења. Нели, за тоа свети Андреј Критски, во името на сите нас што згрешивме пред Господ, се моли</span></span><span style="line-height: 115%;"><span class="Apple-style-span" style="font-size: small;">: </span></span><span lang="MK" style="line-height: 115%;"><span class="Apple-style-span" style="font-size: small;">„Земи го од мене моето тешко бреме и дај ми солзи на покајание!“ Но, ние треба да лееме вистински солзи на покајание! Бидејќи има само два вида на вода што ја мие нечистотијата од гревовите</span></span><span style="line-height: 115%;"><span class="Apple-style-span" style="font-size: small;">: </span></span><span lang="MK" style="line-height: 115%;"><span class="Apple-style-span" style="font-size: small;">водата на крштението и солзите на покајанието. При тоа, како што тврди свети Јован Лествичник</span></span><span style="line-height: 115%;"><span class="Apple-style-span" style="font-size: small;">: </span></span><span lang="MK" style="line-height: 115%;"><span class="Apple-style-span" style="font-size: small;">„Иако овие зборови звучат малку смело, извирањето на солзите по крштението се повеќе од крштението. Бидејќи крштението не очистува од поодамнешните престапи, а солзите не очистуваат од гревовите направени и по крштението. Бидејќи крштението сме го примиле на детска возраст, сите ние сме го оскверниле, а со солзите повторно го очистуваме. И, ако Божјото човекољубие не ни беше дало такви (солзи на покајание), тешко ќе се најдеа луѓе што ќе се спасат“.</span><span class="Apple-style-span" style="font-size: small;"><o:p></o:p></span></span></div><div class="MsoNormal"><span class="Apple-style-span" style="font-size: small;"><br />
</span></div><span lang="MK" style="font-family: Calibri, sans-serif; line-height: 115%;"><b><span class="Apple-style-span" style="font-size: small;">Извор</span></b></span><span style="font-family: Calibri, sans-serif; line-height: 115%;"><b><span class="Apple-style-span" style="font-size: small;">: </span></b></span><span lang="MK" style="font-family: Calibri, sans-serif; line-height: 115%;"><span class="Apple-style-span" style="font-size: small;">Книга „Заборавеното Лекарство“ од Архимандрит Серафим</span></span>Crnorizechttp://www.blogger.com/profile/18114036344952817024noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-2424826361276233962.post-20518179802050797512010-01-27T18:41:00.004+01:002010-01-27T18:48:31.677+01:00Богатиот патник<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;"><br />
</div><div class="MsoNormal"><a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgRnq86Gx1fvEE-FzDEoaOOD84tJjtSx7RyfdmNsPXrxfJhTPRcefgnuRKj4kCyVcUCo8uc4kYB7HjuXl-4ogFRN5BRE4tN07nq2XsEvDu6lETxLxfx-9cg_VqY21JHh9k09FHWrX4VhYs/s1600/Christ+Pantocrator.jpg" imageanchor="1" style="clear: left; float: left; margin-bottom: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="200" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgRnq86Gx1fvEE-FzDEoaOOD84tJjtSx7RyfdmNsPXrxfJhTPRcefgnuRKj4kCyVcUCo8uc4kYB7HjuXl-4ogFRN5BRE4tN07nq2XsEvDu6lETxLxfx-9cg_VqY21JHh9k09FHWrX4VhYs/s200/Christ+Pantocrator.jpg" width="200" /></a><span lang="MK" style="line-height: 115%;"><span style="font-size: small;">Во едно затскриено, убаво, балканско селце, пристигнал, на летна почивка, чуден туѓинец. Тој бил многу богат човек. Патувал сам, бил многу уморен и сакал, што поскоро, да најде место каде што ќе престојува, за да си отпочине. Имал намера, да ги усреќи оние, кои ќе му обезбедат тивко и пријатно засолниште. Бидејќи неговото богатство било непроценливо, тој, на гостољубивите домаќини сакал да им даде таков подарок, каков што тие дури и не сонувале.</span><span style="font-size: small;"><o:p></o:p></span></span><br />
</div><div class="MsoNormal"><span lang="MK" style="line-height: 115%;"><span style="font-size: small;">Забележал една, однадвор убава куќичка со прекрасна местоположба и решил во неа да побара место за починка. Затропал на вратата. Но, веднаш штом му отвориле и го поканиле да влезе, тој неволно отстапил. Одвнатре, го облеал неподносливо замисиран воздух. Што забележал? – Домот на тие луѓе и свинската кочина биле под еден покрив. Без да каже за што дошол, патникот се извинил и излегол од дворот. </span><span style="font-size: small;"><o:p></o:p></span></span><br />
</div><div class="MsoNormal"><span style="font-size: small; line-height: 18px;"></span><br />
</div><a name='more'></a><span style="line-height: 18px;">Продолжил понатаму покрај бистрата рекичка што течела низ селото. Во близина, вниманието му го привлекла друга, убава, новоизградена куќа. Решил и таму да затропа. Но, домаќинот на куќата, бил многу зол човек. Кога видел дека туѓинец се доближува до дворните порти, го пуштил кучето и не му дозволил да влезе ниту во дворот. Патникот, побарал закрила и во трета куќа. Таму, љубезно го поканиле и тој влегол внатре. Но, кога видел дека во таа куќа се е растурено и без ред, покриено со прав и саѓи, покриено со ѓубре и пајажини, заклучил дека и таму нема да го добие спокојството што го бара.</span><br />
<span style="line-height: 18px;"><br />
</span><br />
<div class="MsoNormal"><span lang="MK" style="line-height: 115%;"><span style="font-size: small;">Во четвртата куѓа, бидејќи веќе бил преморен, решил што и да забележи да застане. Но таму, покрај нередот и нечистотијата, забележал и уште нешто. На скалите, имало дамки од стеници, а тој не поднесувал паразити. Покрај тоа, тие и го полазиле и тој побрзал да побегне и оттаму.</span><span style="font-size: small;"><o:p></o:p></span></span><br />
</div><div class="MsoNormal"><span lang="MK" style="line-height: 115%;"><span style="font-size: small;">Го обиколил целото село, но никаде не нашол чисто катче, каде што ќе може спокојно да си отпочине. Се чудел, како тие луѓе, живеејќи во таков прекрасен крај, можеле толку многу да ги запостават своите домови – низ селото течела мала река. По кривите стрмни улички на многу места жубореле мали поточиња. Сретсело и на други места во селото имало извори и чешми, од кои изобилно течела вода. На патникот, му било јасно дека нечистотијата на селските куќи, не се должи на недостиг од вода, туку само на негрижата на нивните домаќини.</span><span style="font-size: small;"><o:p></o:p></span></span><br />
<span style="line-height: 18px;"><br />
</span><br />
</div><div class="MsoNormal"><span lang="MK" style="line-height: 115%;"><span style="font-size: small;">На крајот од селото, веќе победен од уморот, се упатил кон една куќарка каде што се покажало дека живее добра домаќинка. Таму, наишол на голема гостољубивост, пријатни и насмеани лица. Уште веднаш, штом влегол во една од одаите, забележал дека внатре се е едноставно, но и чисто и убаво уредено. Во аглите немало пајажини, штиците на подот биле штотуку измиени, а воздухот во одајата проветрен. Се гледало, дека низ отворените прозорци, честопати се пуштаат пријатните мириси на блиските полјани и шуми да влезат во таа куќа. </span><span style="font-size: small;"><o:p></o:p></span></span><br />
</div><div class="MsoNormal"><span lang="MK" style="line-height: 115%;"><span style="font-size: small;">Патникот, со олеснување воздивнал и останал во тој дом. Најпосле нашол тивко, пријатно катче каде што ќе отпочине. Тука го оставил својот голем подарок. </span><span style="font-size: small;"><o:p></o:p></span></span><br />
<span style="line-height: 18px;"><br />
</span><br />
</div><div class="MsoNormal"><span lang="MK" style="line-height: 115%;"><span style="font-size: small;">Драги читатели, сте се запрашале ли</span></span><span style="line-height: 115%;"><span style="font-size: small;">: </span></span><span lang="MK" style="line-height: 115%;"><span style="font-size: small;">ако дојде нашиот Спасител, Кој ни го носи најголемиот дар, Својата небесна благодат, со која ги усреќува и спасува нашите души, и ако побара засолниште за Себе во нашите души, ќе најде ли соодветно место? Св. Макариј Египетски вели</span></span><span style="line-height: 115%;"><span style="font-size: small;">: </span></span><span lang="MK" style="line-height: 115%;"><span style="font-size: small;">„Како што Бог ги создал небото и земјата за човекот да престојува на нив, така и телото и душата на човекот ги создал за Свое живеалиште...“ за ова Апостолот вели</span></span><span style="line-height: 115%;"><span style="font-size: small;">: </span></span><span lang="MK" style="line-height: 115%;"><span style="font-size: small;">„Негов дом, пак сме ние“ (Евр.3,6).</span><span style="font-size: small;"><o:p></o:p></span></span><br />
</div><div class="MsoNormal"><span lang="MK" style="line-height: 115%;"><span style="font-size: small;">Исус Христос, Тој прекрасен небесен Гостин, честопати доаѓа кај нас и сака да влезе под покривот на нашата душа. Он се јавува помеѓу нас во недостижното таинство на Светата Причест (Евхаристија). Он тропа на секоја врата, жеднее да влезе во секој дом, сака да разговара со секое срце, сака да ја усреќи секоја душа што верува и да и го даде Својот небесен дар.</span><span style="font-size: small;"><o:p></o:p></span></span><br />
</div><div class="MsoNormal"><span lang="MK" style="line-height: 115%;"><span style="font-size: small;">Но, како Го пресретнуваме? Дали Он, може, да престојува во секој од нас, онака како што би сакал? </span><span style="font-size: small;"><o:p></o:p></span></span><br />
<span class="Apple-style-span" style="line-height: 18px;"><br />
</span><br />
</div><div class="MsoNormal"><span lang="MK" style="line-height: 115%;"><span style="font-size: small;">Ете, еден пристапува кон Светата Причест и Го кани Господ во тајната одаја на своето срце</span></span><span style="line-height: 115%;"><span style="font-size: small;">: </span></span><span lang="MK" style="line-height: 115%;"><span style="font-size: small;">„Дојди, Господи Исусе и всели се во мене!“ – шепоти тој во причестните молитви. „Повели, влези под мојата стреа, во домот на мојата душа! Ќе ја отворам вратата на мојата недостојна уста! Всели се во мене!“.</span><span style="font-size: small;"><o:p></o:p></span></span><br />
</div><div class="MsoNormal"><span lang="MK" style="line-height: 115%;"><span style="font-size: small;">Но, Исус Христос, отстапува со одвратност од таа гостопримливо отворена уста! Одвнатре излегува неподнослива духовна смрдеа! Таму мириса на блуд и злоба, на среброљубие и завист, на гордост и егоизам . . . И Небесниот Гостин отстапува. Он не може да влезе во таков дом каде што човекот и бесовите – тие духовни свињи – сожителствуваат под еден покрив.</span><span style="font-size: small;"><o:p></o:p></span></span><br />
<span class="Apple-style-span" style="line-height: 18px;"><br />
</span><br />
</div><div class="MsoNormal"><span lang="MK" style="line-height: 115%;"><span style="font-size: small;">Ете, друг, го убедуваат да пости и да се причести</span></span><span style="line-height: 115%;"><span style="font-size: small;">; </span></span><span lang="MK" style="line-height: 115%;"><span style="font-size: small;">го молат да Го прими во своето срце Исус Христос, Кој ја носи големата и сеспасителна Божја благодат, најголемиот дар што го добило човештвото! </span><span style="font-size: small;"><o:p></o:p></span></span><br />
</div><div class="MsoNormal"><span lang="MK" style="line-height: 115%;"><span style="font-size: small;">Но, тој не сака да слушне за тоа. За него небесните светињи се непријатни, па, му пречат да живее, онака, како што тој сака. Зошто му е Причеста? Тој ги пушта кучињата да Го пресретнат небесниот Гостин и да не Му дозволат да се доближи до портите на неговата душа.</span><span style="font-size: small;"><o:p></o:p></span></span><br />
<span class="Apple-style-span" style="line-height: 18px;"><br />
</span><br />
</div><div class="MsoNormal"><span lang="MK" style="line-height: 115%;"><span style="font-size: small;">Трет, пак, постел, се молел и се подготвувал за Светата Причест, но не ги простил навредите што му ги нанеле ближните, не престанал со своите сплетки, не ја смирил својата душа. Во неа се е без ред. Гревовите како прав и саѓи го покриваат неговото надворешно благочестие. Ѓубре и пајажина ја загрозиле неговата вера. И тој, во таква состојба, си дозволува да Го покани небесниот Гостин во одајата на своето срце! Зарем не се плаши дека ќе Го нажали, наместо да Го зарадува со тоа свое бесмислено гостопримство? </span><span style="font-size: small;"><o:p></o:p></span></span><br />
<span class="Apple-style-span" style="line-height: 18px;"><br />
</span><br />
</div><div class="MsoNormal"><span lang="MK" style="line-height: 115%;"><span style="font-size: small;">Четвртиот, слуша дека се тропа на вратата на неговата совест, но тој, дотогаш не помислил да ја очисти. Таму, големи порочни дамки ги извалкале некогаш чистите прозорци на душата! Многу гревовни навики натрупале ѓубре по тајните катчиња на срцето! Беден човек! Паразитите на злото, злите духови, го нападнале и ги цицаат животните сокови на неговиот духовен живот. Ако тој ги отвори вратите и при таква нечиста покуќнина и безредие Го покани највисокиот небесен Гостин, зарем мисли дека ќе Му овозможи чист и радосен одмор?</span></span><br />
</div><div class="MsoNormal"><span lang="MK" style="line-height: 115%;"><span style="font-size: small;">Но, кој би можел за својот духовен дом да рече дека е доведен во беспрекорен ред и дека може да Го пречека небесниот Цар?</span></span><br />
<span lang="MK" style="line-height: 115%;"><span style="font-size: small;"> </span><span style="font-size: small;"><o:p></o:p></span></span><br />
</div><div class="MsoNormal"><span lang="MK" style="line-height: 115%;"><span style="font-size: small;">Сите ние, помалку или повеќе, сме недостојни, Искупителот од небесата да дојде кај нас. Ама ете, Он тропа на нашите порти (Откр.3,20). Он, Самиот, жеднее да влезе во нас, бидејќи ние сме создадени за Него и бидејќи без Него сме бескрајно несреќни. Он, доаѓа, на сите да им го донесе Својот небесен дар. </span><span style="font-size: small;"><o:p></o:p></span></span><br />
<span class="Apple-style-span" style="line-height: 18px;"><br />
</span><br />
</div><div class="MsoNormal"><span lang="MK" style="line-height: 115%;"><span style="font-size: small;">Има ли, пак, начин да се удостоиме за Него? – Со голема радост треба да речеме</span></span><span style="line-height: 115%;"><span style="font-size: small;">: </span></span><span lang="MK" style="line-height: 115%;"><span style="font-size: small;">Има! Тој начин е покајанието и исповедта! Со исповедта, кога е искрена, длабока, поврзана со одвратност од себеси и желба за започнување на нов живот, одајата на нашето срце се очистува од сиот гревовен смет. Со исповедта, се отвараат прозорците на душата, за преку нив, да влезе убавиот мирис и свежината на Божјата благодат. Со исповедта, повторно се доведуваат во ред сите измешани мисли и претстави, сите хаотични чувства и желби на срцето. Најпосле, со исповедта се украсува душата и таа станува достојна да Го прими најубавиот Гостин – Исус Христос.</span><span style="font-size: small;"><o:p></o:p></span></span><br />
</div><div class="MsoNormal"><br />
</div><span lang="MK" style="font-family: Calibri, sans-serif; line-height: 115%;"><span style="font-size: small;"><b>Извор</b></span></span><span style="font-family: Calibri, sans-serif; line-height: 115%;"><span style="font-size: small;"><b>:</b> </span></span><span lang="MK" style="font-family: Calibri, sans-serif; line-height: 115%;"><span style="font-size: small;">Книга „Заборавеното Лекарство“ од Архимандрит Серафим</span></span>Crnorizechttp://www.blogger.com/profile/18114036344952817024noreply@blogger.com1tag:blogger.com,1999:blog-2424826361276233962.post-25423103179813087782010-01-24T18:07:00.004+01:002010-01-27T18:49:19.317+01:00Духот на Православието<div class="MsoNormal"><span lang="MK" style="line-height: 115%;"><span style="font-size: small;">„Теоријата“ е туѓа на Православието, а целиот негов патос е сосредоточен во „практиката“. Ете зошто Источната Црква не сака да губи време во решавањето на прашањето</span></span><span style="line-height: 115%;"><span style="font-size: small;">: </span></span><span lang="MK" style="line-height: 115%;"><span style="font-size: small;">што е тоа </span><b><span style="font-size: small;">слобода</span></b><span style="font-size: small;"> и што е </span><b><span style="font-size: small;">благодатта.</span></b><span style="font-size: small;"> За овие прашања Запад изгубил многу време и оставил големо количество литературни споменици што сведочат за рудиментите на јазичната горделивост. На Православието му е туѓа секаква претензија на сила и заслуги. Барањата на блажени Августин, хероизмот на Калвин, протестите на Лутер, исто така му се туѓи. Тоа го знае покусиот пат на откровението на светиот апостол за спасението, а тој пат не се наоѓа одвоен од магистралната линија кон целта, туку во самата неа, од каде што доаѓа духот и поради тоа Православието ја нема ни католичката казуистика, ни – разционализмот и индивидуализмот на реформацијата, а знае само едно просто правило за спасение</span></span><span style="line-height: 115%;"><span style="font-size: small;">: </span></span><span lang="MK" style="line-height: 115%;"><span style="font-size: small;">„прими благодат!“ И оваа благодат што се дава како подарок на оние кои имаат вера, не бара спорови ни логични ставови, туку – отворени и чисти срца. И ова Православието го поставува над се друго.</span><span style="font-size: small;"><o:p></o:p></span></span><br />
</div><div class="MsoNormal"><span style="font-size: small;"><span style="line-height: 18px;"></span></span><br />
<span style="font-size: small;"><span style="line-height: 18px;"></span></span><br />
<span style="font-size: small;"><span style="line-height: 18px;"></span></span><br />
<span style="line-height: 18px;"></span><br />
<span style="line-height: 18px;"><a name='more'></a></span><br />
</div><div class="MsoNormal"><span lang="MK" style="line-height: 115%;"><span style="font-size: small;">Православната душа е скромна</span></span><span style="line-height: 115%;"><span style="font-size: small;">: </span></span><span lang="MK" style="line-height: 115%;"><span style="font-size: small;">таа никогаш не се обидува ни да помисли за некакви свои заслуги и да очекува награда за нив. Особено не се обидува да помисли дека токму таа Го сака Бога. Не нашата љубов спрема Бога, туку – Неговата спрема нас ја сочинува </span><b><span style="font-size: small;">слатката мисла</span></b><span style="font-size: small;"> на Православието, неколебливата негова желба, крајната утеха што душата ја облева со солзи радосници, која, слушајќи го гласот на саканиот ученик, повторува со шепот на илјадници усти</span></span><span style="line-height: 115%;"><span style="font-size: small;">: </span></span><span lang="MK" style="line-height: 115%;"><span style="font-size: small;">„Ние сме љубени од Бога“.</span><span style="font-size: small;"><o:p></o:p></span></span><br />
</div><div class="MsoNormal"><span style="line-height: 18px;"><span style="font-size: small;"><br />
</span> </span><br />
</div><div class="MsoNormal"><span lang="MK" style="line-height: 115%;"><span style="font-size: small;">„Бог е љубов“. Не нашата љубов, туку Неговата</span></span><span style="line-height: 115%;"><span style="font-size: small;">; </span></span><span lang="MK" style="line-height: 115%;"><span style="font-size: small;">не ние – туку Он</span></span><span style="line-height: 115%;"><span style="font-size: small;">; </span></span><span lang="MK" style="line-height: 115%;"><span style="font-size: small;">колку убаво се чувствува предимството на Православието и на неговата сила! Божјата љубов, но има ли нешто поголемо од неа? Секое споредување со неа ќе биде како зрно песок спрема планина и ако човекот може да биде голем, тогаш не е ли таков кога носи во себе дел од неа? Таа е толку бескрајна и семоќна што, поседувајќи ја, во човекот се решаваат прашањата за вечните маки и за нечестивиот, без мислењата на сите можни богослови, без еретички спорови, се решаваат во онаа смисла што ни ја дава св. ап. Павле во својата посланица до Коринтјаните</span></span><span style="line-height: 115%;"><span style="font-size: small;">: </span></span><span lang="MK" style="line-height: 115%;"><b><span style="font-size: small;">„Бог е се и во се“.</span></b><span style="font-size: small;"><o:p></o:p></span></span><br />
</div><div class="MsoNormal"><span style="line-height: 18px;"><span style="font-size: small;"><br />
</span> </span><br />
</div><div class="MsoNormal"><span lang="MK" style="line-height: 115%;"><span style="font-size: small;">Нијансите на љубовта се различни. Љубовта во Православието е жртва. Таа е смирена и сострадателна, т.е. љубов спрема ближниот, но не во духот на посилниот што му помага на послабиот, туку во духот на оној што е еднакво немоќен со оној што го помага, еднакво грешен и ништожен со него. Оваа нијанса на православната љубов се заснива на нашето религиозно самочувство, што не се јавува од задоволство, туку од страдање</span></span><span style="line-height: 115%;"><span style="font-size: small;">; </span></span><span lang="MK" style="line-height: 115%;"><span style="font-size: small;">не од самата добродетел – љубов, туку од добродетелта – смиреност. Монасите во православните манастири често ги укоруваат горделивите мирјани со овие зборови</span></span><span style="line-height: 115%;"><span style="font-size: small;">: </span></span><span lang="MK" style="line-height: 115%;"><span style="font-size: small;">„Сети се дека Бог го создал светот од ништо. Секогаш знај дека ти си ништо и од ништо!“</span><span style="font-size: small;"><o:p></o:p></span></span><br />
</div><div class="MsoNormal"><span style="line-height: 18px;"><span style="font-size: small;"><br />
</span> </span><br />
</div><div class="MsoNormal"><span lang="MK" style="line-height: 115%;"><span style="font-size: small;">Во истите манастири се разкажува следниот настан што не е лишен од поука</span></span><span style="line-height: 115%;"><span style="font-size: small;">:</span><span style="font-size: small;"><o:p></o:p></span></span><br />
</div><div class="MsoNormal"><span lang="MK" style="line-height: 115%;"><span style="font-size: small;">Кај еден стар монах дошол млад послушник. Стариот монах му рекол на послушникот</span></span><span style="line-height: 115%;"><span style="font-size: small;">: </span></span><span lang="MK" style="line-height: 115%;"><span style="font-size: small;">„Оваа вечер ќе отидеш на гробишта и цела ноќ ќе ги фалиш умрените“. Идното утро се појавил оислушникот и старецот го прашал</span></span><span style="line-height: 115%;"><span style="font-size: small;">: </span></span><span lang="MK" style="line-height: 115%;"><span style="font-size: small;">„Е, што направи?“ „Цела ноќ ги обиколував гробиштата и секого го фалев со најубави зборови“. „Умрените што ти рекоа?“ „Ништо! Молчеа!“ – одговорил збунетиот послушник. „Така ли? Тогаш пак ноќеска ќе отидеш, но место да ги фалиш умрените, ти ќе ги навредуваш. Ме разбра ли?“ – рекол старецот.</span><span style="font-size: small;"><o:p></o:p></span></span><br />
</div><div class="MsoNormal"><span style="line-height: 18px;"><span style="font-size: small;"><br />
</span> </span><br />
</div><div class="MsoNormal"><span lang="MK" style="line-height: 115%;"><span style="font-size: small;">Идниот ден пак се појавил послушникот и на прашањето одговорил</span></span><span style="line-height: 115%;"><span style="font-size: small;">: </span></span><span lang="MK" style="line-height: 115%;"><span style="font-size: small;">„Цела ноќ ги обиколував гробовите и ги навредував умрените со најлоши зборови“. „Што ти рекоа тие?“ „Ништо, пак молчеа!“ „Разбра ли сега“, продолжил старецот. „Тоа е прво стапало кон спасението</span></span><span style="line-height: 115%;"><span style="font-size: small;">: </span></span><span lang="MK" style="line-height: 115%;"><span style="font-size: small;">било да те фалат или да те навредуваат, молчи како да си мртов!“ </span></span><span style="line-height: 115%;"><span style="font-size: small;"><o:p></o:p></span></span><br />
</div><div class="MsoNormal"><span style="line-height: 18px;"><span style="font-size: small;"><br />
</span> </span><br />
</div><div class="MsoNormal"><span lang="MK" style="line-height: 115%;"><span style="font-size: small;">Преку смиреноста православната душа доаѓа до трпение во страдањата, кое многу западни материјалисти – историчари го сметаат за регресивна сила. Силата Христова не се мери со волтажи, ниту нејзиниот ефект создава материјални добра. Обратно, токму каде што оние историчари бегаат од страдањата, ние ги бараме. Нашата љубов спрема ближните најчесто се изразува во носењето крст за другите, со мачеништво за ближниот. Нашата филантропија не личи на онаа што се манифестира во хуманитарна форма, а која нема потребно и трајно дејство на душата. Ние сакаме да ги делиме страдањата на другите</span></span><span style="line-height: 115%;"><span style="font-size: small;">; </span></span><span lang="MK" style="line-height: 115%;"><span style="font-size: small;">да земаме дел од нив врз себе. </span><span style="font-size: small;"><o:p></o:p></span></span><br />
</div><div class="MsoNormal"><span style="line-height: 18px;"><span style="font-size: small;"><br />
</span> </span><br />
</div><div class="MsoNormal"><span lang="MK" style="line-height: 115%;"><span style="font-size: small;">Сепак, никој нека не мисли дека нашето православно христијанство е голготско, дека ние одиме по патот на Голгота и дека од тој пат не се помрднуваме. Дека ова не е така, сведочат не само нашите храмови, но и нашата постојана радост во невољи. Ние носиме крст – свој или на ближниот, но секогаш со радосно очекување на празникот Пасха (Воскресение). Тоа е врвна точка во нашето празнично издигнување. Раѓањето Христово (Божиќ) – најголемиот празник на западните христијани, кај нас, православните, не предизвикува потполна радост, како Пасха (Воскресение), затоа што по Рождеството следуваат маки, искушенија и Голгота.</span><span style="font-size: small;"><o:p></o:p></span></span><br />
</div><div class="MsoNormal"><span style="line-height: 18px;"><span style="font-size: small;"><br />
</span> </span><br />
</div><div class="MsoNormal"><span lang="MK" style="line-height: 115%;"><span style="font-size: small;">Па затоа, под Православие ние ја подразбираме </span><b><span style="font-size: small;">благата вест.</span></b><span style="font-size: small;"><o:p></o:p></span></span><br />
</div><div class="MsoNormal"><span style="font-size: small;"><br />
</span><br />
</div><span lang="MK" style="font-family: Calibri, sans-serif; line-height: 115%;"><b><span style="font-size: small;">Митрополит Стефан</span></b><span style="font-size: small;"> </span></span><br />
<span style="font-family: Calibri, sans-serif;"><span style="line-height: 18px;"><span style="font-size: small;"><br />
</span> </span></span><br />
<span style="font-family: Calibri, sans-serif;"><span style="line-height: 18px;"><span style="font-size: small;"><b>Извор:</b> „Воскресение“ бр.2 год.1983</span></span></span>Crnorizechttp://www.blogger.com/profile/18114036344952817024noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-2424826361276233962.post-42712685567425260222010-01-23T15:20:00.008+01:002010-01-27T18:49:48.430+01:00Св. Теофан Затворник : Римо-католичка (латинска) црква<span style="-webkit-border-horizontal-spacing: 2px; -webkit-border-vertical-spacing: 2px;"></span><br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;"><a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhdsaTu7NvWglwKyWCfq2cMKvIeWXW9sNQZs544mMUATrNKA8YtvWZa0imehKSYyUyYMsThsO-D5ahEBuS5Q8QbZCyAQpyjVr1HDd-NAPhTJD9kdox2bAGkDuL7MAXs_-6QFC2QYPJvOTw/s1600-h/%D0%A1%D0%B2.%D0%A2%D0%B5%D0%BE%D1%84%D0%B0%D0%BD+%D0%97%D0%B0%D1%82%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%BD%D0%B8%D0%BA.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="320" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhdsaTu7NvWglwKyWCfq2cMKvIeWXW9sNQZs544mMUATrNKA8YtvWZa0imehKSYyUyYMsThsO-D5ahEBuS5Q8QbZCyAQpyjVr1HDd-NAPhTJD9kdox2bAGkDuL7MAXs_-6QFC2QYPJvOTw/s320/%D0%A1%D0%B2.%D0%A2%D0%B5%D0%BE%D1%84%D0%B0%D0%BD+%D0%97%D0%B0%D1%82%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%BD%D0%B8%D0%BA.jpg" width="264" /></a><br />
</div><br />
<br />
<br />
<tr style="margin-bottom: 0px; margin-left: 0px; margin-right: 0px; margin-top: 0px; padding-bottom: 0px; padding-left: 0px; padding-right: 0px; padding-top: 0px;"><td colspan="2" style="font-size: 11px; margin-bottom: 0px; margin-left: 0px; margin-right: 0px; margin-top: 0px; padding-bottom: 0px; padding-left: 0px; padding-right: 0px; padding-top: 0px;" valign="top"><div align="justify" style="margin-bottom: 15px; margin-left: 0px; margin-right: 0px; margin-top: 5px; padding-bottom: 0px; padding-left: 0px; padding-right: 0px; padding-top: 0px;"><div style="margin-bottom: 0px; margin-left: 0px; margin-right: 0px; margin-top: 0px;"><span style="font-size: small;">Л</span><span style="font-size: small;">атинската црква има апостолски происход, но има отстапено од апостолските Преданија и се повредила. Главниот нејзин грев е страста да измислува нови догми по свое расудување и своја волја. На почетокот, таа ја смислила догмата за исходењето на Духот Свети од Отецот и Синот, или преку Синот – тоа го направила одамна, во почетокот на нејзиното отпаѓање од вистинската Црква, а во наше време измислила уште две: за непорочното зачнување на Божјата Мајка и непогрешливоста на папата. Таквите изуми и’ се чинат збогатување и возвишување на совршенството на Црквата, додека дејствено тоа е повредување на Црквата, и тоа многу суштествено.</span><br />
</div></div><a name='more'></a><div style="margin-bottom: 0px; margin-left: 0px; margin-right: 0px; margin-top: 0px;"><span style="font-size: small;">Учењето за исходењето на Светиот Дух и од Сина, или преку Синот, ја повредува догмата за Пресветата Троица; учењето за непорочното зачнување на Божјата Мајка ја изопачува догмата за повреденоста на нашата природа при паѓањето и делумно за искупувањето; учењето за непогрешливоста на папата самоволно присвојува Божествено својство на човек и го повредува општото учење за Бога и за човекот. Така во неа (Римската црква) се повредени најсуштествените делови на христијанското исповедување: за Пресветата Троица, за изкупувањето и, воопшто, за природата на Бог и човекот.</span><br />
</div><div align="justify" style="margin-bottom: 15px; margin-left: 0px; margin-right: 0px; margin-top: 5px; padding-bottom: 0px; padding-left: 0px; padding-right: 0px; padding-top: 0px;"><div style="margin-bottom: 0px; margin-left: 0px; margin-right: 0px; margin-top: 0px;"><span style="font-size: small;"><br />
</span><br />
</div><div style="margin-bottom: 0px; margin-left: 0px; margin-right: 0px; margin-top: 0px;"><span style="font-size: small;">Сите тие учења се туѓи на Апостолското Предание и се човечки дела и како такви личат на доградба на здание, кои не одговараат на планот и неговиот стил, не е од ист материјал, или пак на тоа, кога некој во вистинско вино од грозје долива некаква течност, спротивна на неговиот природен состав. Како што со таква доградба се уништува зданието, а со примесите – виното, така со тие учења латините ја повредиле и расипале светата вера, предадена нам од Светите Апостоли.</span><br />
</div></div><div align="justify" style="margin-bottom: 15px; margin-left: 0px; margin-right: 0px; margin-top: 5px; padding-bottom: 0px; padding-left: 0px; padding-right: 0px; padding-top: 0px;"><div style="margin-bottom: 0px; margin-left: 0px; margin-right: 0px; margin-top: 0px;"><span style="font-size: small;">Особено уништувачка е последната догма – за непогрешливоста на папата. Заради неа човек е во недоумица дури и како да се однесува кон таа црква.</span><br />
</div><div style="margin-bottom: 0px; margin-left: 0px; margin-right: 0px; margin-top: 0px;"><span style="font-size: small;"><br />
</span><br />
</div><div style="margin-bottom: 0px; margin-left: 0px; margin-right: 0px; margin-top: 0px;"><span style="font-size: small;"><b>Извор:</b> </span><a href="http://preminportal.com.mk/content/view/5678/54/"><span style="font-size: small;">http://preminportal.com.mk/content/view/5678/54/</span></a><br />
</div></div></td></tr>Crnorizechttp://www.blogger.com/profile/18114036344952817024noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-2424826361276233962.post-3499090713689234062010-01-23T13:31:00.006+01:002010-01-23T14:18:15.588+01:00Свети великомаченик, победоносец и чудотворец Георгиј<div class="" style="clear: both; text-align: left;"><a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjUS3APlyosWyBR3R6-1dre_88AyhgyodDgdasPgirr8U-5yf3Og2FSsqMdfp3iXWZWrJTFczwlSfj0xuJaqD293051v_sASGtqB6bNZNgRIez9IDou7tKWa3Lsb818Z3KpCB_ug6Yxj8w/s1600-h/%D0%A1%D0%B2.%D0%B2%D0%BC%D1%87.%D0%93%D0%B5%D0%BE%D1%80%D0%B3%D0%B8%D1%98+(5).jpg" imageanchor="1" style="clear: right; float: right; margin-bottom: 1em; margin-left: 1em;"><img border="0" height="320" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjUS3APlyosWyBR3R6-1dre_88AyhgyodDgdasPgirr8U-5yf3Og2FSsqMdfp3iXWZWrJTFczwlSfj0xuJaqD293051v_sASGtqB6bNZNgRIez9IDou7tKWa3Lsb818Z3KpCB_ug6Yxj8w/s320/%D0%A1%D0%B2.%D0%B2%D0%BC%D1%87.%D0%93%D0%B5%D0%BE%D1%80%D0%B3%D0%B8%D1%98+(5).jpg" width="187" /></a><br />
Светиот великомаченик, победоносец и чудотворец Георгиј се родил, живеел и маченички пострадал при крајот на третиот (270 - + 303) и почетокот на четвртиот век. Тоа е она страшно време за христијаните кога на чело на Римската империја бил царот Диоклецијан (284 - 305).Царот во почетокот на своето владеење не ги прогонувал христијаните, сметајќи ги за безопасни, но откако се уверил во брзото ширење на христијанската религија, при крајот на своето владеење во 303 година, отпочнал силен прогон против христијаните. Уривал и палел храмови, затварал и убивал верници, свештеници, епископи . . . Во такво време не само што живеел св.вмч. Георгиј, туку и завземал високо место во Диоклецијановата војска.<br />
</div><br />
<a name='more'></a>Инаку, како и кај многу свети луѓе, така и кај св.внч. Георгиј не се знае точно неговиот роденден, а се претпоставува дека е роден во 270 год., а неговото место на раѓање, според едни е Кападокија, денешна Турција, според други, градот Бејрут, а според некои Лида Палестинска. Неговите родители биле богати, чесни и побожни. Неговиот татко маченички пострадал за верата што и придонело малиот Георгиј така силно да го засака Христа и сецело да Му се предаде, да Му служи и со својот живот маченички да ја потврди и исповеди својата вера и љубов кон Христа Господа. Неговата мајка била родена во Палестина, која, исто така, уште од неговото детство успеала да го воспита и насочи својот син во вистинската спасоносна вера и наука.<br />
<br />
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEiahv4Q8_PeJycsUQloIEROu_J0aEBGd6OEsk-BUAeD2Ns-xeVuUlhQ9VqgaaPzDchpkCcahEkdfa1Ij5mUYzZ2ZUGEtWbJbdaZTrp3zWP-oyRCoWZs5pfPBMeLFHOhoSQK24rAG3yH97M/s1600-h/%D0%A1%D0%B2.%D0%B2%D0%BC%D1%87.%D0%93%D0%B5%D0%BE%D1%80%D0%B3%D0%B8%D1%98+(3).jpg" imageanchor="1" style="clear: left; float: left; margin-bottom: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="320" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEiahv4Q8_PeJycsUQloIEROu_J0aEBGd6OEsk-BUAeD2Ns-xeVuUlhQ9VqgaaPzDchpkCcahEkdfa1Ij5mUYzZ2ZUGEtWbJbdaZTrp3zWP-oyRCoWZs5pfPBMeLFHOhoSQK24rAG3yH97M/s320/%D0%A1%D0%B2.%D0%B2%D0%BC%D1%87.%D0%93%D0%B5%D0%BE%D1%80%D0%B3%D0%B8%D1%98+(3).jpg" width="195" /></a>По смртта на својот сопруг, таа се вратила во своето родно место во Палестина, каде поседувала огромен имот. Таму малиот Георгиј ги посетувал светите места кај што се движел и поучувал ГИХ. Подоцна младиот Георгиј бил регрутиран во елитната војска на царот. И уште на 20 годишна возраст, тој постанува трибун во војската, чин кој соодветствува на денешен полковник, а тоа било високо место за неговата возраст. Набргу потоа царот го поставил на повисоко место, член во Советот на државата. Тоа било така се додека царот имал толерантен однос кон христијаните, но кога побарал од војската секој да принесе жртва пред мртвите идоли и кога сурово отпочнало прогонувањето на невините христијани од незнабошците, Георгиј прв се спротивставил на таквата наредба. <br />
<br />
Бидејќи Георгиј го почувствувал времето кое настапувало за христијаните, почнал да се подготвува за тешките искушенија и измачувања. Најнапред го раздал своето богатство на сиромаси, а наследството од својата почината мајка во Палестина, го дарувал на бедни, болни, немоќни, а робовите ги отпуштил на слобода. Ослободен од сите земни обврски тој можел слободно и без страв да застане пред самиот цар, бранејќи ја вистинската вера во Христа Спасителот. <br />
<br />
Кога царот Диоклецијан издал наредба за прогонување на христијаните, ги повикал управниците на источните провинции во Империјата и им дал посебни упатства како да постапуваат со христијаните, тогаш храбриот воин Георгиј смело му се спротивставил на царот и разбеснетиот цар наредил да го затворат во темница со што започнуваат маките на Георгиј. <br />
<br />
<b>Дел од мачењата на Св.вмч. Георгиј</b><br />
<br />
<b>Прво мачење:</b><br />
<br />
Георгиј го положиле со грб на под, нозете му ги ставиле во клади, а на градите му положиле огромен камен. Во таква положба Георгиј поминал цела ноќ, мажествено поднесувајќи ги страданијата и фалејќи Го Бога. <br />
Наредниот ден, Диоклецијан го повикал кај себе и го запрашал: <br />
-Дали се покаја, Георгиј?<br />
Маченикот едвај можел да говори, но смирено и достоинствено одговорил:<br />
-Царе, зар мислиш дека сум паднат во немоќ од твоите измачувања и не ќе можам да ти одговорам и ќе се откажам од својата вера? Побргу ти ќе се измориш измачувајќи ме, отколку јас, кој ги трпам страданијата!<br />
<br />
<b>Второ мачење:</b><br />
<br />
Маченикот Георгиј бил фрлен во длабока јама со негасена вар. Одејќи кон јамата, светителот се молел. Потоа се прекрстил и слободно влегол во неа. По три дни, императорот наредил да му се извадат коските и да се расфрлаат, бидејќи мислел дека тие се изгорени од варта. Војниците многу се изненадиле кога го виделе маченикот жив и здрав. Сите кои го виделе тоа, биле избезумени од чудото кое се случило и го славеле Бога и Неговата семоќ заедно со маченикот. <br />
Кога го дознал тоа, императорот повторно го повикал Георгиј при себе и го прашал со какви магијски дејства си го запазил животот. Георгиј одговорил:<br />
-Царе, јас се надевав дека по сето ова што се случи, ти веќе не ќе се осмелиш да Го хулиш семоќниот Бог, за Кого се е можно и Кој на чудесен начин ги спасува оние кои се надеваат на Него. Но, ти си западнал во толкава заблуда и им припишуваш магијски дејства на Божјите чуда, кои Бог ги изврши пред твоите очи. Жалам за твојата заслепеност и ценам дека нема потреба повеќе да одговарам на твоите прашања, завршил страдалникот.<br />
<br />
Следувале уште многу мачења: во вжештени железни чизми во кои внатре имало железни шајки ги ставиле нозете на светителот; го удирале по уста; го камшикувале со воловски бич; му давале да пие отров итн. Но, маченикот Георгиј, сето тоа трпеливо го поднесувал. <br />
<br />
Бог со Својата сила го крепел и раните му ги исцелувал. Тој постојано ги убедувал безумните многубошци дека силата што ја има и трпението со кои ги совладува сите маки и страдањата не е некоја магијска моќ или човечка итрина, туку Господ го пази и му дава сили. <br />
Она што најповеќе го измачувало самиот цар била блажената и светла состојба на Георгиевото лице, секогаш спокојно и весело. Вџашен од таквата состојба царот го запрашал:<br />
-Кажи ни, до кога ќе не збунуваш со твоите дела и кое е учењето на твојот Христос, а ние спокојно ќе те ислушаме?<br />
-Христос, одговорил маченикот, предвидувајќи ја вашата злоба, не научи да не се боиме од оние кои го убиваат телото, но не можат да ја погубат душата. На оние, кои ги исполнуваат Неговите заповеди, им дава голема благодат и им вети да им даде сила да вршат дела како што Он самиот прави. <br />
-Какви се тие дела? - прашал императорот.<br />
-Христос лечел болни, воскреснувал мртовци, на слепите им давал вид, а на глувите слух. . . <br />
<br />
<b>Св.вмч. Георгиј ја убива ламјата</b><br />
<br />
Во христијанската иконографија, св.вмч. Георгиј, честопати се слика како војник, кој седи на бел коњ со долго копје в рака прободено во уста на страшната ламја. Еве како се случил овој настан:<br />
<br />
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgOXRYLMUue1m_Q0YNN28a6XJo4oI8JLaSM8TnrmaQNS8CLFUTJuoVHy5seMjAswGJEIjk-hS3XkTn2bMWwBT5hpolife6glB3hlRn9lHLnAS3oBSTUEon8wNYM9caPWJcGOoJjkwM3FXQ/s1600-h/%D0%A1%D0%B2.%D0%B2%D0%BC%D1%87.%D0%93%D0%B5%D0%BE%D1%80%D0%B3%D0%B8%D1%98.jpg" imageanchor="1" style="clear: right; float: right; margin-bottom: 1em; margin-left: 1em;"><img border="0" height="320" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgOXRYLMUue1m_Q0YNN28a6XJo4oI8JLaSM8TnrmaQNS8CLFUTJuoVHy5seMjAswGJEIjk-hS3XkTn2bMWwBT5hpolife6glB3hlRn9lHLnAS3oBSTUEon8wNYM9caPWJcGOoJjkwM3FXQ/s320/%D0%A1%D0%B2.%D0%B2%D0%BC%D1%87.%D0%93%D0%B5%D0%BE%D1%80%D0%B3%D0%B8%D1%98.jpg" width="222" /></a>Недалеку од местото каде бил погребан св.Георгиј, блиску до градот Бејрут, кај планината Ливан, излегувал од блиското езеро страшен змеј кој го пустошел сиот тој крај, а со своето смртоносно дишење го загадувал воздухот. Месното население не знаело како да се ослободи од бедата што ги нападнала. а бидејќи биле многубошци, побарале совет од нивните свештеници (жреци). Тие им кажале дека ќе мора секое семејство на ред да дава по едно од своите деца дневно, како храна за страшната ламја. Населението немало друг излез, се согласиле секој ден наутро да носат на брегот по едно дете како жртва на ламјата. Но, дошол редот и на единствената царска ќерка. Девојката била доведена на брегот при езерото и со страв и трепет ја чекала смртта. Но, ненадејно и се јавило младо момче на бел коњ со копје во рака. Тој бил св.вмч. Георгиј. <br />
<br />
-Зашто плачеш? - ја запрашал тој девојката.<br />
-Добро момче, оддалечи се поскоро од мене, за да не загинеш заедно со мене - одговорила таа. <br />
Потоа му раскажала се за ламјата.<br />
-Не плаши се, девојко - тој и одговорил. - Со името на вистинскиот Бог, јас ќе те спасам од чудовиштето. <br />
-Не, добри војниче, не се жртвувај себе си, за да не загинеш. Јас сум веќе ветена за да умрам. Ти не ќе можеш да ме спасиш, а и самиот ќе загинеш.<br />
<br />
Уште не го завршиле разговорот, одеднаш страшното чудовиште се покажало од езерото и право се упатило кон девојката. Таа извикала гласно: - Бегај !<br />
Но храбриот и неустрашлив Христов воин, откако се прекрстил, се упатил кон чудовиштетот и го поразил со своето копје. Потоа и рекол на девојката да го симне својот појас, да ја врзе ламјата и да ја повлече кон градот. Таа така и направила. Ја водела ламјата како припитомено куче и в среде град, во присуство на многу народ ламјата ја убил. По ова чудо сите жители на градот и околијата на чело со самиот цар се покрстиле и ја примиле христијанската вера. <br />
И самата царска ќерка отишла во црквата и се покрстила. Затоа и во позадината на иконата се слика храм Божји - тврдина во која оди млада девојка. <br />
<br />
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEiGDm1TdMurvA4EEsmtkRAp8jthCZYyw6-Q85dPQQKSwbsbMfvgQekIdzokPl3r1ek5PzZvBdBu7uVtdcOfyZaQsGu0bm7xagWirGgk0VAPydEdFUnrTnWr2fEbf6GyMxktNKDqKo5S2OI/s1600-h/%D0%A1%D0%B2.%D0%B2%D0%BC%D1%87.%D0%93%D0%B5%D0%BE%D1%80%D0%B3%D0%B8%D1%98+(2).jpg" imageanchor="1" style="clear: left; float: left; margin-bottom: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="320" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEiGDm1TdMurvA4EEsmtkRAp8jthCZYyw6-Q85dPQQKSwbsbMfvgQekIdzokPl3r1ek5PzZvBdBu7uVtdcOfyZaQsGu0bm7xagWirGgk0VAPydEdFUnrTnWr2fEbf6GyMxktNKDqKo5S2OI/s320/%D0%A1%D0%B2.%D0%B2%D0%BC%D1%87.%D0%93%D0%B5%D0%BE%D1%80%D0%B3%D0%B8%D1%98+(2).jpg" width="225" /></a>Ламјата го претставува многубожечкиот свет, кој настојувал да го угуши и уништи христијанството. Свети Георгиј, пак, го претставува христијанството, поточно Самиот Господ Исус Христос, кој го победил многубоштвото и светот го вовел во својата Црква, во која луѓето се спасуваат од злото во овој свет. <br />
<br />
Младата девојка обично се слика во позадината на иконата со раширени раце, чекорејќи кон тврдината, тврдината е тука символ на Црквата Христова, во која верните наоѓаат засолниште и утеха во своите беди и неволји. <br />
<br />
За победата над ламјата и за покажаната храброст за време на мачењата, свети Георгиј го добил епитетот „Победоносец“ и се почитува како покровител на војниците.Crnorizechttp://www.blogger.com/profile/18114036344952817024noreply@blogger.com1tag:blogger.com,1999:blog-2424826361276233962.post-16123825368721229572010-01-23T11:40:00.004+01:002010-01-23T14:16:54.854+01:00За свештеничкиот благословСвештенослужителите (т.е. луѓето кои преку Светата Тајна Свештенство - ја добиле благодатта на Светиот Дух заради служење во Христовата Црква)- епископите (архиереите) и свештениците (ереи) нé осенуваат со крстен знак. Тоа осенување се нарекува благослов.<br />
<br />
Кога свештеникот или епископот ќе нé благослови со раката, тогаш тој така ги спојува прстите, што тие ги претставуваат буквите ИС ХС, т.е. Исус Христос. Тоа значи дека преку свештеникот нé благословува Самиот наш Господ Исус Христос. И затоа благословот од свештенослужителот треба да го примаме со стравопочит.<br />
<br />
<a name='more'></a>Кога во црквата свештениците го осенуваат народот со крст или со Евангелие, со икона или со Чаша (Путир), тогаш сите се крстат и прават појасен поклон, а кога го осенуваат со свеќа, го благословуваат со рака или кадат, кога ги изговараат зборовите на општиот благослов „мир на сите” и други, тогаш треба да се направи појасен поклон без крстен знак; тогаш не треба да ги склопуваме своите раце како што тоа се прави при личниот благослов, а и не треба да ги принесуваме кон устата или градите.<br />
<br />
За да се добие личен благослов од свештеникот или епископот, треба крстообразно да ги склопиме рацете: десната дланка преку левата свртени нагоре, изговарајќи ги зборовите: „Оче (или владико), благословете”. Добивајќи го благословот, ја целиваме раката која нé благословува,- ја целиваме како да е невидливата рака на Самиот Христос Спасител. Како што вели свети Јован Златоуст, „не благословува човекот, туку Самиот Бог преку Неговата рака и јазик “. Призивај го Божјиот благослов не само во важните работи и опасни потфати, туку и во сите обични работи во животот: за храната, за да ја јадеш за здравје; за секоја своја чесна работа и воопшто за секој твој добар почеток, за тој да биде успешен; кога одиш на пат, за да бидеш сигурен; за своите деца, за тие да раснат во вера и благочестивост; за својот имот, за тој да се умножи на твое и на доброто на твоите ближни.<br />
<br />
Без Божји благослов ниедно дело не може да има успех. И затоа нашите благочестиви претци се труделе секоја работа да ја започнат по молитвата, примајќи го свештеничкиот благослов.Crnorizechttp://www.blogger.com/profile/18114036344952817024noreply@blogger.com0