Гордост у нама то је рак рана
Гордост у души вечна је тама
Гордост уздиже ал’ срце слама
Где гордост царује ту влада тама.
Кроз гордост долазе, лењост, празнина
Стање очаја и чамотина
Духовна пустош и права тама
Кроз гордост демон влада са нама.
Гордост нас диже до егоизма
А душу обара до песимизма
Нуди човеку живот без Бога
И ставља човека изнад тога.
Кад гордост дигне малог човека
Разочарење страшно га чека
Кад властољубље и гордост споји
У душу радост не постоји.
Још кад се норме живота сруше
То је убиство властите душе
Тад човек не види светлост у души
Због силне жеље, гордост га сруши.
А гордост сваког вреба човека
Док Господ стрпљиво на нас чека
На покајање из наше душе
На дела праведна која не гуше.
Одбаци гордост, смиреност наѓи
Да живот постане лепши и слаѓи
Смирене Господ воли и љуби
Смирени човек душу не губи.
У Шиду 21.03.2006 год.
Subscribe to:
Post Comments (Atom)
No comments:
Post a Comment